IZLOŽBA DELA IZ NARODNOG MUZEJA U BEOGRADU I UMETNIČKE ZBIRKE SANU

Narodni muzej je od Peđe Milosavljevića otkupio (1936) Bele prozore, zatim (1951. i 1955) Četrnaesti jul u Parizu, Odmor i Figuru mlade žene, a više od dve decenije kasnije (1978) od privatnog vlasnika Predeo. Sva ostala dela ovog značajnog umetnika baštini kao poklon od Komisije za kulturne veze sa inostranstvom (1954), dr Nadežde i dr Lazara Ristića (1976), dr Dušana Kusovca (1984), Kriste Đorđević (1984), dr Jakova Smodlake (1987) i arh. Danice Milosavljević (2008), koja se pridružila obeležavanju stogodišnjeg jubileja svog starijeg brata darujući akvarel Seobu Dubrovnika, (1962) i sliku Susret (1968), koje je njen pokojni suprug arh. Miroslav Jovanović dobio na poklon od autora – svog šuraka. Tako je muzejska Zbirka jugoslovenskog slikarstva XX veka sakupila devet ulja, temperu i osam akvarela, u rasponu od 1935. do 1968, koji odlično predstavljaju raniji opus. Međutim, nedostaju dve-tri slike i kolaž da bi se omogućio sveobuhvatniji pogled na domete tokom šeste, sedme i osme decenije, da bi se na pravi način zaokružilo sve što je za sobom ostavio i do kojih visina se vinuo ovaj korifej srpske i jugoslovenske umetnosti XX veka.

Ljubica Miljković

U Akademijinoj Umetničkoj zbirci nalazi se osoben izbor radova Peđe Milosavljevića. U godini kada je postao član SANU, Milosavljevićevi Oslobodioci ulaze u Umetničku zbirku SANU kao prvo delo ovog autora otkupljeno sa izložbe u Salonu Muzeja savremene umetnosti 1972. Januara 1985, nakon radova na konzervaciji dela u Narodnom muzeju, u dogovoru sa bratom, Peđom Milosavljevićem, Danica Milosavljević Jovanović odlučila je da Mareserenitatis pokloni Akademiji. Sam autor 1986. Zbirci poklanja Platane pred Miloševim konakom, a posle Peđine smrti, 1987, prema njegovoj želji, Danica Milosavljević Jovanović Zbirci poklanja i 19 kolaža iz serije o Zopiru. Kao dragoceni prilog celovitosti preseka kroz Milosavljevićev opus, 1991, prema želji Marije Mihailović, porodica Mihailović Milošević Akademiji je poklonila Portret violinistkinje Marije Mihailović. Posle smrti Branka Ćopića 1984. i formiranja Zadužbine Branka Ćopića 1989, slika Mostar, kao deo Zadužbine, fizički se čuva uz Umetničku zbirku SANU od 1999. godine.

Tako je, uglavnom uz neposredan uticaj samog autora, formirana dragocena celina, koja Peđu Milosavljevića prikazuje kao angažovanog slikara, mislioca, filozofa, autora čiji je opus daleko nadmašio estetičnost, eskapizam i introspekciju intimizma, jednosmerne likovne vrednosti majstorskog ekspresionističkog izraza i koja složenim alegorijama, simbolima, uz finu ironiju i duboke antiratne poruke, budućim pokoljenjima predaje umetnikovo zaveštanje.

Jelena Mežinski Milovanović