SLIKAR LIRSKE ČULNOSTI

Samo kroz ljubav može se postići harmonija duševne snage. To pokazuje i slikarstvo Slobodanke Rakić Šefer. Njene likovne vizije vođene su ljubavlju a ljubav je pri samom vrhu moralnog ponašanja čovekovog. Kroz tu veoma važnu čovekovu vrlinu, slikarka miri antagonizme sveta rascepljenog na subjektivno i objektivno. Ona nije samo nagonska sila već i smisao našeg postojanja.

Simbolička slikovna značenja, ovaploćena kroz lirski kolorit, čine osnovu likovnog izraza Slobodanke Rakić Šefer. Ona je slikar lirske čulnosti. Za nju je Zemlja Majka a sve na njoj u međusobnoj je vezi – čovek sa zemljom, zemlja sa nebom, nebo sa kućom, kuća sa vrtom, vrt sa čovekom, čovek sa kućom, kuća sa okućnicom, okućnica sa pticom... Sve to stoluje u čoveku a sveopšte prožimanje likovni izraz nalazi kroz simboličko, čulno, prikazivanje pojmova.

Na simbolima slikarka stvara jednu zemaljsku baštu. Ta bašta nije od danas i juče, vremešna je i pamti. Ona nastoji da stvori jedinstvo pojma i njegove slike a bilo koji znakovni segment, u sveobuhvatnim svojim aspektima, nije od juče.

Slobodanka Rakić Šefer ume da, u svojoj slikarskoj metaforici, neživom daruje svojstvo živog a životinjskom i biljnom antropomorfna svojstva. Ona je slikar alegorijskih predstava. Njeni paunovi nisu ništa drugo do alegorijske simboličke predstave.

Paun, sa svojim žarkim bojama, u zemaljskom rajskom bajkovnom vrtu Slobodanke Rakić Šefer, simbol je ljubavi i radosti življenja. On je solarni simbol života i stvaranja. Simbolička je zamena voljene osobe, a ta osoba nije slika oholosti, koju ova ptica može da simbolizuje, već čulna predstava trajanja.

Simboli su, prema Kantu, čulno prikazivanje pojmova. Prikazani pojmovi u Šeferkinom slikarstvu duboko su ukorenjeni u nacionalno pamćenje. Njeno slikarstvo pamti vajate, okućnicu, vrt i ptice, priziva bajkolike i bukolike, mistične predele patrijarhalnog života, laste ispod strehe dedine kolibe, gnezda, košnice, cvetne livade i berićetne njive. Na njenim platnima pčele se roje, svrake vode ljubav a svemu neizbrisiv pečat daje Mačva.

Igra boja i čista likovnost u slikarskim prizorima Slobodanke Rakić Šefer omeđena je tematsko-motivskim nivoom njenog slikarstva. Ona ne podražava slikane predmete i pojave. Ima slučejeva kad se njene likovne predstave i dekonstruktivno dopisuju. To pokazuje, recimo, slika "Kralj". Na njoj paunov rep nije išaran a paleta uz rep dopisuje figuru repa. Slikarka izmešta boje iz predmeta koji oslikava a žuta boja uravnotežuje i ritmički povezuje sliku. Neretko, slikarka podslikava crnu sa crvenom, recimo na slici "Majska noć u dedinom dvorištu", gde svrake vode ljubav, ali svemu se kontrapunktno suprostavlja uravnotežujućim prozračnim bojama, plemenitim i lirski intoniranim.



Slobodanka Rakić Šefer, u svom simboličkom ali nepodražavalačkom slikarstvu, zapretanom u simbole, odnosno znakove, poseže ka minimalističkoj redukciji predstava. Jedna od takvih slika, "Kad na vrh stvari budemo stali", na posmatrača ostavlja veoma snažan utisak. Sve je svedeno na znak krsta, transponovanog sa pirotskog ćilima, i potpis. Znak krsta se ponavlja i može biti sudbina i čoveka i naroda. Potpis isijavanjem dopisuje sliku a crna upija sve životne boje – odsustvo je i prisustvo svih boja. Slobodanka Rakić Šefer koristi se transpozicijom simboličkih zapisa iz srpskog nacionalnog folklora, ali i ornamentima flore i faune i aplikacija sa tepiha iz grčke, makedonske, sumerske kulture. Ona ima osećaj i osećanje da iščitava znake prošlih vremena i civilizacija skućenih oko Tigra i Eufrata, preko antičkih, sve do simboličkih predstava kod nas: oko Morave, Save i Dunava. To govori o slikarkinoj vezanosti za tradiciju i njenom likovnom čitanju arhetipskih znakova.

Simbolički inventar slikarstva Slobodanke Rakić Šefer nije jednoznačan. Uz ikoničke, ona koristi i neikoničke simbole. Predstavu stolice, recimo, uzdiže do simbola ličnosti, a geometriju bora umnožava i dobija šumu. Slikarstvo Slobodanke Rakić Šefer objedinjuje ljubav, veru i nadu. Najneposrednije, takvo njeno opredeljenje simbolizuje slikom "Svaki korak, jedna nada". Čovek je beli krst a trouglovi koraci. Krst se diže. Našem moralnom, ali i estetskom uzdizanju, može da doprinese likovna metaforičnost utemeljena na analoško-alegoričnom, estetskom dočaravanju apsolutnog u posebnom. Poseban svet dočarala je Slobodanka Rakić Šefer.

Tiodor Rosić

Slobodanka Rakić Šefer rođena je u Duvaništu. Završila je Fakultet likovnih umetnosti 1976. i postdiplomske studije 1978. godine u Beogradu. Član je ULUS-a i član Društva srpskih umetnika LADA. Učestvovala je na nekoliko stotina kolektivnih likovnih smotri kod nas i u inostranstvu. Priredila je oko 80 samostalnih izložbi po celoj Jugoslaviji i nekoliko van zemlje.

Dobitnik je i više nagrada za slikarstvo. Njeni radovi se nalaze u mnogim muzejsko galerijskim ustanovama nekadašnje Jugoslavije, kao i u državnim i privatnim kolekcijama kod nas i u inostranstvu.

Živi u Beogradu, Baštovanska 7, tel: 011 367 0 867