Kako onda da odbacimo faktuelni karakter naših sopstvenih mentalnih slika kada ćemo morati na njih apelovati da bismo pogodili, i približno procenili, ono što zapaža mehanički vid?

(Pol Virilio, "Mašine vizije")

Ciklus slika Dušice Vesnić pod nazivom The Wall predstavlja, pre svega, delikatno i promišljeno istraživanje slike kao medija i to na taj način da se ni jednog trenutka ne izgube iz vida svi njeni tradicionalni okviri.

U zavodljivoj igri, koju savremena tehnologija dopušta, autorka hrabro varira isti motiv unutar jedinstvene kompozicione šeme, tek povremeno posegnuvši za fotografijom ili crtežom, da bi ih odmah zatim uklopila u okvir stare slike.

Kada se jedan motiv starog zida kadrira tako da se lako pretvori u apstraktnu kompoziciju, alternacije su gotovo neograničene: od konvencionalne slike, preko printa i nazad do štampanog "platna na platnu".

Mehanički reprodukovana slika pruža na taj način mogućnost finog pomeranja polja percepcije, a da se pritom ne gubi, ni estetska, ni pikturalna pretenzija. Dakle, naizgled poigravajući se sa efektnom iluzivnošću, koju u ovom kontekstu pruža print, autorka, kroz repeticiju prikazanog motiva, na začuđujući način uspeva da izgradi strukturalističku analizu slike i njenih delova.

Kada na kraju platno zameni transparentna folija, iza koje se vidi zid galerije, ovoga puta bele boje, krug se zatvorio.

Lidija Marinkov Pavlović


Dušica Vesnić rođena je u Užicu 1983. godine. Diplomirala 2007. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na odseku slikarstva, u klasi profesora Jovana Rakixića.

Trenutno student master studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Izlagala na više kolektivnih izložbi i na samostalnoj izložbi u Likovnom salonu Kulturnog centra u Novom Sadu, 2008. godine.

Dobitnik je nagrade za slikarstvo "Boško Petrović" za 2006. godinu i Pohvale žirija 9. međunarodnog bijenala umetnosti minijature, 2008. u Gornjem Milanovcu.