DVADESETI…

Cilj svake salonske likovne smotre, bilo da se odnosi na umetničku produkciju grada, regiona, države ili ima čak internacionalni predznak, jeste da od prvih koraka gradi sopstvenu reputaciju, nudeći jedan novi prostor slobodnog izraza, istraživanja i prepoznavanja. Ovakve izložbe treba da pruže onu vrstu ekskluziviteta, u smislu da nude jedinstvenu mogućnost da se sagleda presek savremene umetničke produkcije određenog podneblja i da budu mesta koja nagoveštavaju nove tendencije i tokove.


Pre čitave dve decenije, Udruženje likovnih umetnika Užica, pokrenulo je svoju godišnju likovnu smotru pod nazivom Salon Udruženja likovnih umetnika Užica. Od 2001. godine uprava istog udruženja ambiciozno je odlučila da Salon postane regionalna smotra umetničkog stvaralaštva i od tada ova izložba postaje žirirana.
I tako svake godine, u isto vreme, isti i neki novi ljudi, a opet, uvek drugačije. Oni „isti“ imaju opravdanje da budu tu, ako su bar za pedalj svežiji, hrabriji i autentičniji u odnosu na prethodnu godinu. A oni „novi“ sami po sebi izazivaju radoznalost, ali se i od njih iziskuje kvalitet.
Ovogodišnja selekcija 20. Regionalnog užičkog likovnog salona, pružila je solidnu postavku. Salon je ponovo prilika da zasijaju i neki stari, i neki novi. Po kvalitetu, tematskom diverzitetu, tehnikama i medijima, poetikama i senzibilitetima ponuđenih radova, ovaj salon ostavlja opšti utisak velike raznovrsnosti.


Neki od predstavnika likovne scene užičkog kraja, koji su prednjačili tokom prethodne dve decenije, razvejani su po drugim prostorima, neki su prestali da stvaraju, neki su prestali da izlažu (uopšte ili na ovom salonu), dok na sreću, ima i onih koji su uspeli da očuvaju vitalnost i stvaralački kontinuitet do današnjih dana. No, poseban kuriozitet ovogodišnjeg salona i svakako ono što ohrabruje, jeste činjenica da dobar deo predstavljenih umetničkih radova dolazi, upravo, od autora mlađe generacije. Naslućuje se, po njihovim pojedinačnim radovima, predstavljenim na ovom salonu, da su oni nosioci jednog novog zamaha, nove snage i energije, koja će svakako i ovom salonu dati „preko potrebnu infuziju“, a takođe i celokupnom likovnom programu institucija kulture u regionu. Mladi obećavaju! I tu se onda hvata smisao u očekivanju svežeg i autentičnog. Makar jednog. Na sreću, njih je ove godine više. Ponekad se kaže „mnogo zvanih, malo odabranih“. Tako je uvek, i u životu i u umetnosti. No, to nije razlog za rađanja sujeta i surevnjivosti. Pa ukoliko se i tako desi, ono svežine što je ovde iskrslo, ima toliku snagu da pretegne tas i da obesmisli sve lokalne hermetične tonove.


Nagrada salona pripala je Biljani Ugren Kovačević za prostornu instalaciju Mašan i Radan, izrađenu od žičanog pletiva. Pristup Biljane Ugren Kovačević opominje nas na savremeno poimanje skulpture, kada sama skulptura prestaje da bude zatvoren, izolovan predmet u prostoru, već postaje deo ambijenta, interaktivni element u prostoru, izrađen od najrazličitijih materijala. Ova umetnica, poznavanjem tehnologije rada, stiče punu sigurnost da se bavi eksperimentom i tako proniče u nove prostore. Žicom i žičanim pletivom gradi trodimenzionalne forme predimenzioniranih deformisanih portreta, na ivici sa apstarkcijom. Vidna je njena zrelost u pročišćenosti i svedenosti forme. Erudicija, suvereno i slobodno formulisanje vizuelnih iskaza uočljiva je kroz sintezu neoavangardnih eksperimenata u domenu destrukcije i transformacije skulpture, optičke strukture, kao i izvesnih retoričkih postmodernističkih elemenata. Na taj način, prostor koji ispunjava tanana i krhka konstrukcija sa „opnom” od žičanog pletiva, intervencijama umetnice, dobija snažni novi oblik i prerasta u masivno i puno vajarsko delo.


Nagrada za najuspešnijeg mladog umetnika dodeljena je Aleksandru Dimitrijeviću za sliku Bez naziva u tehnici ulje na platnu. Radovi Aleksandra Dimitrijevića, koje smo već navikli da gledamo na brojnim grupnim internacionalnim i samostalnim izložbama, odlikuju se izuzetnom autentičnošću. Karakterističan je po jakom grafizmu i svođenju na linearnost. Njegova tematska podloga jesu društvene igre, što čini neiscrpan izvor sagledavanja i predstavljanja svakodnevnih situacija na polju međuljudskih odnosa. Različiti oblici dokoličarenja, predstavljeni su frontalno. Horizontalne i vertikalne linije različitih veličina, nizovi brojeva i tabli predstavljaju beleške pobeda i poraza, i autor to zbija u format slike, čime ističe njihov ritam i sklad. Aleksandar Dimitrijević uspeva u svom pokušaju da od trivijalnih situacija, banalnih stvari i svakodnevnih zabeleški stvori umetničke forme, odnosno vizuelno upečatljive likovne celine.


Posebna pohvala salona pripala je i Biljani Cicvarić, autorki, koja na svojim platnima tretira problem prostora, ograničenosti, slobode... Reč je o slikama toplog hromatskog registra, u kojima se naglašava kontrast koji nagoveštava i proboj svetlosti. “Infantilnost“ u uzrazu, ogleda se u slikarskim i crtačkim elementima, “ugrebavanjima“ i “docrtavanjima“.

Ovogodišnja selekcija radova užičkog salona, ukazuje da ova izložba, kao i većina slično koncipiranih izložbi kod nas, a naročito u unutrašnjosti Srbije, postepeno sazreva u svom prirodnom putu da napusti ležerni salonski koncept i da se usmerava ka izložbi koja se formira oko određene teze i koja nastaje kao proizvod problemskog promišljanja aktuelne likovne produkcije ili jednog njenog dela.

Slađana VARAGIĆ