SLIKAR MOMO KAPOR

Samo dobro obavešteni znali su da je Kapor pre četiri i po decenije diplomirao slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića, akademika, člana SANU i Hercegovca. I samo oni su znali, uz krug njemu najbližih, da se on nikada nije odrekao slikanja, a još manje slikarstva. Moglo se dogoditi da pritisnut mnogim obavezama što ih je imao kao izuzetno plodan pisac i radoznali putopisac, kao novinar i ratni reporter, kao noćobdija i boem, nije uvek nalazio vremena za intenzivno bavljenje slikarstvom. Međutim, olovku, pero ili dobar flomaster (nažalost američki) nije nikada ispuštao iz ruke. Ako nije radio ilustracije za sopstvene tekstove i knjige, onda je to činio za tekstove i knjige svojih prijatelja i poznanika. Ako nije bilo, pak, drugih obaveza crtao je za stolom u kafani, skicirao portrete prijatelja i sagovornika, beležio zanimljive likove prolaznika, osoblja, kafanskih zabavljača i svakojakih avanturista. Radio je to na istrgnutim listićima notesa, na salvetama, kutijama od cigareta, katkad i na kafanskim čaršavima. Crtanjem je prekraćivao vreme na neizbežnim sastancima, a još češće ukrašavao posvete i autograme na sopstvenim knjigama.


Ukratko, moglo bi se zaključiti, bez bojazni od preterivanja, da u životu Moma Kapora nije bilo dana bez linije, krokija, skice i crteža. Tako se u njemu neprekidno usavršavao, kalio i do najvišeg stepena veštine uzdizao i delom potvrđivao neprikosnoveni majstor crtač. Zato ne iznenađuje saznanje da se iz njegovog obimnog likovnog opusa izdvajaju, upravo, ona dela čije se vrednosti temelje na vrlinama i odlikama dobrog crteža, bez obzira da li je on redukovan na samu bit ili je dat kroz živo razuđenu arabesku.


Prema tome, ako crtež predstavlja jedan od temeljaca Kaporovog likovnog stvaralaštva u celini, onda se drugi jednako važan oslonac zasigurno nalazi u njegovom izuzetnom poznavanju svetske i nacionalne istorije umetnosti. Na to ukazuje činjenica da on spada među umetnike koji su najviše putovali, da je obišao sve kontinente, da je duže ili kraće boravio u mnogim svetskim metropolama i centrima kulture, poput Pariza, Rima, Venecije, Firence, Milana, Barcelone, Madrida, Sevilje, Lisabona, Beča, Praga, Budimpešte, Ženeve, Amsterdama, Brisela, Njujorka, Čikaga, San Franciska, Moskve, Petrograda, Karakasa, Tel Aviva, Kaira, Sidneja i tako redom, da naprosto nema većeg muzeja i značajnije galerije u svetu koje nije posetio. Zatim, da je na tim putovanjima upoznao mnoge velikane savremene umetnosti, a još više i bolje dela starih majstora bez kojih se ne mogu zamisliti univerzalni civilizacijski dometi svekolikog čovečanstva.


Stoga nije slučajno što se u njegovom slikarstvu neskriveno očituju njegova oduševljenja i njegove ljubavi, njegovo odlično poznavanje dela Učela, Leonarda, Vermera, Rembranta, Botičelija, zatim El Greka, Murilja, Velaskeza i tako redom do Tuluz Lotreka, Knopfa, Pikasa, Dalija, Delvoa i Vorhola. Kao što se iz njegove hvaljene i nagrađivane knjige Uspomene jednog crtača može jesno sagledati šta sve i koliko toga duguje svom okruženju. O tome dugovanju upečatljivo svedoči toplina kojom zrače njegove uspomene, sećanja na učitelje, prijatelje i poznanike što su kao ličnosti, a katkad i delom, predstavljali duhovnu verikalu njegovog sentimentalnog likovnog obrazovanja.

Nikola KUSOVAC



MOMO KAPOR (Sarajevo, 1937), slikar i pisac. Slikarstvo je diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1961. u klasi prof. Nedeljka Gvozdenovića. Izlagao je retko, više u inostranstvu (Njujork, Boston, Karakas, Ženeva, Udine, Brisel itd.) nego u Jugoslaviji i posebno Srbiji. U Beogradu je izlagao samostalno samo 1992. i 2006. godine. Zato je poznatiji kao vrstan crtač i ilustrator svojih knjiga, ali i knjiga drugih pisaca. Slike su mu rasute širom sveta.
Živi i radi u Beogradu.
Adresa: Nebojšina 18, Beograd