A PHP Error was encountered

Severity: Notice

Message: Only variable references should be returned by reference

Filename: core/Common.php

Line Number: 257

Gradska galerija Užice • Izložbe

Aktuelne izložbe

RADOMIR RELJIĆ

Nedelja 2. Septembar 2007. - Petak 14. Septembar 2007.
KARNEVAL MASKI

Izložba slika Radomira Reljića stiže među nas kao veliki karneval. Sa svih strana kroz otvore i vrata, iz podruma i sa tavana, među nas uleću amoreti, mornari, fudbaleri, oklopnici i nosorozi, galopira Don Kihot na Rosinanti, kaska Sančo Pansa ješući zebru, gega se Napoleon sa Evropom u trbuhu, uleću kasapske kalfe i admirali, alhemičari i piloti i kentauri, stižu oficiri, biciklisti, minezengeri, samuraji, slikari, mačke sa debelim repinama, profesori crne magije, trorogi šeširi i dvorepe sirene. Zajedno s njima, s mora i iz oblaka, stižu galije i karavele, baloni i leptiri, zmajevi i aeroplani. U bašte ateriraju planete.


Oko nas nema nikoga ko nije maskiran i kostimiran; neko masku nosi na licu, neko na potiljku; neko je stavio šešir Kazanove, neko je navukao oklop i kacigu, neko pripasao mač; neko dolazi svirajući leutu, neko se približava igrajući menuet. U najvećem broju, međutim, ovaj vihor među nas donosi gole ružičaste žene, Dulčineje, Venere, Dejanire, Suzane, praćene slikarima i starcima, muze, modele i kurtizane, koje na sebi, po pravilu, nemaju ničega osim crne ili sive maske, velikog šešira, ili crnih čarapa. Ova raskalašna i bezočna golotinja, koja svetli svuda oko nas, čini se kao izraz i znak ne samo erotske neko i svake druge slobode. Međutim, dok posmatramo ova gola tela, u nama se nekad pojavljuje sumnja: nije li u ovom Reljićevom svetu, u kome ima toliko maski, maska i sama golotinja? Ako je i golotinja maska, šta onda nije maska?



Tiskajući se kroz ovaj sve gušći i šareniji metež, u jednom trenutku ćemo se sudariti sa oficirom koji umesto lica nosi metu. Je li ta meta na licu takođe maska? Ako jeste, onda sve ovo što vidimo možemo prihvatiti kao karneval. Ali ako ta meta nije maska, ako je lice, onda sve ovo neće biti karneval, nego pakao! Da je ovaj karneval, u stvari, pakao, mogao bi dokazati i onaj žongler bez glave, koji, umesto loptama, žonglira odsečenim glavama, od kojih bi jedna mogla biti i njegova. I mogla bi dokazati slika Klanje kentaura, na kojoj preplavljen krvlju, vidimo jedan od progona, kod nas uvek aktuelne, velike industrije klanja.


Reljićeve slike, koje su istovremeno karneval i pakao, u kojima naporedo stoje užas i radost, čedno i skaredno, sveto i groteskno, najčešće predstavljaju pravo carstvo dvosmislenosti. Na slici Džoni usnio slovo N, ona meta sa lica oficira preselila se na trbuh žene, i više se ne može čitati na isti način. Neka bezazlenija vrsta dvosmislenosti pojavljuje se, na primer, na trima ikonama sv. Nikola, na kojima se, u ulozi svečevih atributa, smenjuju aeroplan, balon braće Mongolfje i crveni dečji zmaj, koji preko plavog neba, kao svoj rep, vuče transparent sa svečevim imenom. Na ovim ikonama se neočekivano, ali čedno i vedro, mešaju humor i kult.

Ljubomir SIMOVIĆ

RADOMIR RELJIĆ
(1938–2006)

Radomir Reljić rođen je 1938. u Skoplju. Osnovnu školu i deo gimnazije završio je u Zrenjaninu, a 1956. je prešao u Beograd, gde završava Gimnaziju. U mladosti se družio sa intelektualcima, piscima, umetnicima: D. Kišem, F. Davidom, B. Pekićem, B. Ćosićem, M. Čudinom, S. Šijanom, S. Mašićem, B. Bemom, i drugima.

Akademiju za likovne umetnosti završio je 1961. u Beogradu, u klasi profesora Zorana Petrovića. Specijalizaciju je upisao kod Zore Petrović. Dve godine kasnije, posle njene smrti, specijalni tečaj završio je u klasi profesora Mila Milunovića.

Od 1972. bio je asistent, 1978. postao je docent, 1985. vanredni profesor, a od 1988. do 1998. bio je redovni profesor na Akademiji za likovne umetnosti, odnosno na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, za predmete slikarstvo i crtanje. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1988, a za redovnog 1997. godine.