MEĐUNARODNA GRUPA LIKOVNIH UMETNIKA
"TERRANI – LJUDI SA ZEMLJE"

crteži – skulpture – objekti

umetnici zemlje>materijal>prostor
zemlja>umetnik>umetnik>zemlja

Ideja povezivanja umetničkim jezikom – likovnim govorom, umrežavanje umetnika celog sveta likovnim jezičkim formama, nastala je 17. jula 2002. godine na Međunarodnom simpozijumu skulpture "Terra - 02" u Kikindi.
Polazište je da umetnička dela, kao i umetničko delovanje postaju faktor spajanja kulturnih i svih drugih različitosti. Ova ideja je satkana od razlika i postaje bogatija u mnoštvu niti zajedničkog likovnog jezika.
Težnja ka zajedničkoj celovitosti, uprkos različitom likovnom pisanju. Dostići vrednost poštovanja, tolerancije, raznolikosti postojbine i same kontinentalne pripadnosti.
Osnovni cilj je pozitivno delovanje u okruženju izlagačkim postavkama u estetskom i duhovnom smislu.

Prof. mr Milovan Dagović,
akademski skulptor

INTERNACIONALNI SIMPOZIJUM SKULPTURE "TERRA"
Sava Stepanov

Tokom poslednje dve decenije netom proteklog dvadesetog veka, te na samom početku novog stoleća, Internacionalni simpozijum skulpture "Terra" u Kikindi je jedna od najznačajnijih činjenica savremene jugoslovenske umetnosti. Zahvaljujući izvanrednim uslovima za rad, zahvaljujući blagovremeno postavljenim i permanentno održavanim visokim kriterijumima pri izboru učesnika, zahvaljujući nesvakidašnjem entuzijazmu i specifičnom duhu mesta koji se zapreo u velikom ateljeu na kikindskoj periferiji, ovde je stvorena antologijska vajarska produkcija jugoslovenske terakotne skulpture.

Svakogodišnja simpozijumska okupljanja obezbeđivala su stvaralačka dostignuća koja su istinski participirala u glavnim pravcima razvoja jugoslovenske vajarske umetnosti. Tokom osamdesetih podatna kikindska glina je pogodovala (neo)ekspresionističkom i subjektivističkom karakteru umetnosti osamdesetih. Ostvarenja iz Kikinde zapa`eno su prezentovana na velikim jugoslovenskim izlo`benim manifestacijama, a svojom plastičkom konstitucijom autoritativno su prisutna u ukupnoj atmosferi postmodernističkih tendencija.


Dakle, "Terra" je bitno uticala na formiranje tada aktuelne umetničke scene, ali i na formiranju preduslova da skulptura počekom devedesetih, prvi put u jugoslovenskoj likovnoj umetnosti, dosegne onaj status koji će joj omogućiti da sama objavi i ostvari sudbinske promene: zasebni koncept umetnosti devedesetih i ponovna afirmacija obnovljenih modernističkih principa prvotno će se ostvariti u skulpturi. Značaj tih i takvih promena premašiće sve uobičajene stilske transformacije jer su inovacije s početka devedesetih bile sudbinski vezane za proces društvene transformacije i tranzicije. Zbog toga je obnavljanje modernističkih principa ovoga puta imalo istinsku ukorenjenost i opravdanost. Čuvajući svoju zasebnost umetnost je pokušala da društvu u krizi nametne svoj primer i svojevrsni recept. Nova skulptura je svim tim povišenim tenzijama i uzavrelim strastima fatalnih devedesetih konfrontirala geometrijsku neekspresionističku i racionalističku osvešćenost, opštoj destrukciji je suprotstavila konstruktivističke principe, retrospekciji je nametnula vitalizam i ideju projekta.

I koliko god su te osobenosti bile bitne za jugoslovensku umetničku scenu, njihove refleksije na vojvođanski umetnički milje imale su kardinalni značaj. Upravo je skulpturom s početka devedesetih godina vojvođanska umetnost, prvi put, dospela do onih stvaralačkih reakcija kojima su se u njenom prostoru promovisale nove umetničke ideje, nova stanja, novi trendovi. No, "Terra" nije značajna samo zbog te direktne realizacijske mogućnosti nego i zbog atmosfere koja oko nje vlada, zbog večito otvorene mogućnosti za inovacije, za nove pojave, konačno, za skulpturu koja će se konfrontirati i dotadašnjim skulptorskim i umetničkim koncepcijama, ali i, zašto ne reći, vladajućem političkom projektu.

Uz to, zahvaljujući internacionalnom karakteru ovog simpozijumskog okupljanja, uporno održavanog i u najtežim uslovima međunarodnih sankcija, ovde je večito postojala kolosalna mogućnost poricanja "zatvorenog društva", mogućnosti poređenja i potvrđivanja sa univerzalnim tokovima umetnosti. Zbog toga u Kikindi tih godina veoma rado borave i rade mladi vajari, autentični učesnici promena, te drugi vojvođanski autori koji će tu ostvariti rezultate bliske idejama tzv. umetnosti devedesetih. Zbog toga nema značajnije izložbe recentne umetnosti u Vojvodini na kojoj nisu bili zastupljeni eksponati nastali na kikindskom simpozijumu (Pančevačke izložbe skulpture, "Energije", "Umetnost devedesetih: diskretni modernizam", "Regionalno – univerzalno", "Fatalne devedesete: strategije otpora i konfrontacije" i druge). Na taj se način, sasvim transparentno, Internacionalni simpozijum "Terra" konačno afirmisao kao jedan od najznačajnijih poligona umetnosti u Vojvodini, one umetnosti koja je tokom proteklih smutnih vremena zračila snagom novih mogućnosti, snagom novih projekata i beskrajnom nadom da je moguće duhovno prevladavanje latentne slutnje posve katastrofičnog usuda i opšteg osećanja epohalne krize.

tekst iz kataloga
"Prilog novijoj istoriji vojvođanske skulpture"
(4. april 2002)


ČLANOVI GRUPE

Chie Hanada (Japan) - Rođena u Tokiju gde je završila Akademiju likovnih umetnosti. Kao vajar bavi se apstraktnom formom, sa naglaskom na lirskoj poetici. Materijali koje koristi u skulpturi uglavnom su prirodni. Trenutno je u Parizu na stručnom usavršavanju.

Jelena Janev (Srbija i Crna Gora) - Rođena u Beogradu. Završila Akademiju umetnosti u Novom Sadu gde sada radi kao asistent i završava postdiplomske studije vajarstva. Član je SULUV-a.

Željka Momirov (Srbija i Crna Gora) - Rođena u Novom Sadu. U Beogradu završila Fakultet primenjenih umetnosti, odsek vajarstvo. Magistrirala je na istom fakultetu i specijalizirala u Maroku. Docent na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Član ULUS-a.

Vera Stevanović (Srbija i Crna Gora) - Rođena u Beogradu. Diplomirala i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, smer vajarstvo. Član ULUS-a.

Artur Heras (Španija) Rođen u Valensiji. Umetnik raznolikog skulptorskog izraza utemeljenog na radovima velikih evropskih umetnika 19. i 20. veka.

Slobodan Bjeljac (Francuska) - Rođen u Sarajevu. Završio Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu. Živi i radi u Parizu.

Kosta Bogdanović (Srbija i Crna Gora) - Rođen je u Osjeku kod Sarajeva. U Beogradu je završio Filozofski fakultet, grupa za istoriju umetnosti. Radi kao profesor vizuelne kulture na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Član ULUS-a. Po vokaciji vajar. Njegova dela se nalaze u mnogim umetničkim zbirkama.

Dragoslav Krnajski (Srbija i Crna Gora) - Rođen u Puli. Diplomirao i magistrirao na fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Član je ULUS-a.

Milovan Dagović Dago (Srbija i Crna Gora) - Rođen u Užicu. Diplomirao i magistrirao na Akademiji likovnih umetnosti u Sarajevu. Član je ULUS-a.

Mustafa Skopljak (Bosna i Hercegovina) - Rođen u Kotor-varoši. Diplomirao i magistrirao na Akademiji likovnih umetnosti u Sarajevu. Član ULUBIH-a.

Đorđe Arnaut (Srbija i Crna Gora) - Rođen u Beogradu. Diplomirao 1991. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, na katedri vajarstva, odsek skulptura u prostoru i arhitekturi. Član ULUS-a i ULUPUDS-a. Živi i radi u Beogradu.

Nuta Doru Adrijan (Rumunija) - Rođen u Bukureštu. Diplomirao na Akademiji lepih umetnosti u Bukureštu, odsek skulptura. Od 1997. član Udruženja likovnih umetnika Rumunije. Živeo i radio u Bukureštu, a od 2000. živi i stvara u SCG. Učesnik "Terre" 2000. godine i studijski boravak u Francuskoj.