ODABIR I SVEDENOST

''Pitagora je uobičavao da deli bližnje u dve kategorije - matematičare, odnosno one kojima je bilo dozvoljeno da pristupe ''znanju'' (mathemata) i akusmatičare, koji su mogli samo da slušaju. Da bi te dve grupe još više razgraničio, izmislio je poseban način izražavanja samo za pripadnike prve grupe poput zakona brojeva, simboličnih poruka i drugih đavolija, da bi očuvao moć putem informacija".

L. D. Krešenco (Istorija grčke filozofije)



Zna se da slika nastaje mnogo pre nego što postane predmet. Njeno rađanje je mukotrpno kao i svako drugo rađanje. Istovremeno, najdraži su ti trenuci koncentrisane svesti kada se vrši odabir iz univerzuma ideja. Tom prijatnom naporu prethodi čišćenje katakombi misli i priprema zastrašujuće praznine, spremne da primi vrtoglavi sled vizuelnih senzacija. U tom, naizgled, beskrajnom protrčavanju iza oka, grozničavo se traži trenutak kada obarač namere zaledi vizuelnu ideju, izdvoji je, neguje i čisti, izbrusi nepotrebne neravnine i svede je na njenu sopstvenu sadržinu. To postaje klica nove slike. Tada se ona radosno naslućuje.



Majstori odabira su najčešće dovoljno duhoviti da prepoznaju univerzalnu lepotu u, naizgled, bezazlenim tragovima igre na zgužvanom papiru, u nepojmljivoj logici bar koda, u beskrajnoj čednosti obeležavanja kredom rđom nagriženog vagona, u divovskoj snazi dečjeg poteza. Veliki deo posla je obavljen kada padne odluka u koji ugao treba sesti i posmatrati. Uglova je mnogo (bezbroj). Slikar koji je odabrao ugao zauzima pozu pointera i usmerava celo telo ka odabranoj meti. Preostali deo zaduženja za slikara nije iskušenje već radosna igra.


Iz mraka neprepoznate vrednosti izvlači se na videlo likovnost u svoj svojoj arhaičnosti. Ako je brušenje ideje u toku prethodne faze odabira izvršeno dovoljno predano i promišljeno, gotovo da i nije bitno da li je u sliku uletela siva ili crvena, pastel ili četka. Format nije ni mali ni prevelik, već sasvim odgovara baš taj koji je prvi došao pod ruku.
Ukoliko je slikar i dovoljno obazriv i oprezan u svođenju, prevodu i "rečitosti", u blistavim trenucima izgradnje slike, ući će u aristokratsko društvo "matematičara".

T. Dimitrijević

MILAN NEŠIĆ

Rođen 25.08.1976. godine u Sremskoj Mitrovici. Akademiju likovnih umetnosti, smer slikarstvo, u klasi profesora Jovana Rakixića završio 2003. godine na Univerzitetu u Novom Sadu.


Izlagao na pet samostalnih i više grupnih izlozbi. Samostalne izložbe:
Galerija SKC - Beograd, 2002. godine
Galerija DA - Novi Sad, 2003. godine
Galerija ŠOK/art klinika - Novi Sad, 2003. godine
Galerija HAOS - Beograd, 2003. godine
Galerija Stari Prostor - Novi Sad, 2004. godine
Nagrade:
Godišnja nagrada 2003. godine na Akademiji umetnosti za slikarstvo

Kontakt telefon: 021/552-272

ALEKSANDAR DIMITRIJEVIĆ

Rođen 01. 03.1977. godine u Užicu.
Akademiju likovnih umetnosti, smer slikarstvo,u klasi profesora Milana Blanuše završio 2004. godine na Univerzitetu u Novom Sadu.
Trenutno student postdiplomskih studija, smer crtež, u klasi profesora Milana Staševića.


Izlagao na tri samostalne i više grupnih izložbi. Samostalne izložbe:
Galerija Stari prostor u Novom Sadu, novembar 2003.
Galerija ŠOK/ART KLINIKA - Novi Sad, oktobar 2004.
Kulturni centar Paraćin, februar 2005.
Nagrade:
Druga nagrada za sliku na 16. Užičkom regionalnom salonu

Kontakt telefon: 064/1454-644