Izložba slika Slobodana Stanića Džingija u Gradskoj galeriji u Užicu, prilika je da jednim sveobuhvatnim pogledom sagledamo ono najvrednije što je ovaj tihi i posvećeni umetnik naslikao u svojoj dosadašnjoj karijeri. Stanićev opus obuhvata ekspresivne mega-portrete, prizore iz seoskog života i meke, majstorski slikane pastele sa predelima zlatiborskog podneblja u kome je Džingi pronašao žarište svoje slikarske topografije.


Na mega-portretima Slobodana Stanića Džingija, odvijaju se silovite drame. Autentičnim, ekspresionističkim temperamentom, ovaj umetnik razgolitio je svoje modele do granica brutalnosti. Iza svakog lica stoji jedan ubedljiv psihološki podtekst. Živi, široki gestualni namazi i uznemirena arabeska, utemeljuju karakter slikane osobe. Portreti žena sa sela i težaka, slikani su u gami okera i pečene zemlje. Široki, crveni pastozni namazi na njihovim licima su veoma glasni. Sočan, topao inkarnat još više ističe ljubav i duševnu naklonost sa kojom je Džingi slikao svoje modele, čija lica poprimaju obol monumentalnosti.

U poslednje vreme, Džingi je naslikao čitav jedan ciklus monumentalno koncipiranih ženskih lica u duhu Emila Noldea, sa dramskim (nikako karikaturalnim) deformacijama, insistirajući na dinamici namaza i masa.

Figura žene sa sela, smeštena u jedno prirodno okruženje daleko od tehnološke civilizacije, stalni je saputnik u radu Slobodana Stanića Džingija. Po mom osvedočenju, postigao je vrlo visoke domete slikajući seoske starice u blagoslovljenim krajolicima seoskih dvorišta i pejzaža, po kojima pasu krave. Motiv je, dakako, rudimentaran, a mi u njemu pronalazimo i jednu jaku socijalnu metaforu. Na ovim Džingijevim radovima posebno imponuje jedinstvo teme i zanatske izvedbe. Deskripcija figura sprovedena je donekle na način blizak postupku hrvatskog slikara Miroslava Kraljevića, prema čijem delu i ličnosti Džingi oseća poseban afinitet.


Pastel kao tehnika, nema veliku tradiciju u Srba. Negde početkom dvadesetog veka, Beta i Rista Vukanović, minhenski đaci, donose pastel u Srbiju. Najveće domete u ovoj tehnici postigli su Mališa Glišić, Miloš Golubović, Hristifor Crnilović, Nikola Bešević, Vasa Pomorišac, Milenko Šerban, Ksenija Divjak, Stojan Dželić i Milun Mitrović.


Sam fakat slikanja pejzaža javlja se kao znamen istraživanja ljubavi prema predelu koji jednog umetnika intrigira svojom lepotom i izazovnošću, a nikako pukim zavičajnim idilizmom. Džingi je skoncentrisan na plemenite, utančane kolorističke vrednosti. Lepota njegovih pastela koji odišu prefinjenošću tonskih meditacija, jeste u osetljivosti i taktilnosti rastojanja između plemenite, meke materije i lelujave, lirske eleviranosti. Njegovi pasteli, nastali u srećnim, plenerističkim trenucima imponuju lakoćom i neposrednošću realizacije. Bilo da prizivaju zlataste, predjesenje predele ili sočno, prolećno zelenilo, fine, sipkave naslage pastelnih štapića na Džingijevim radovima, bude u posmatraču osetljivog duševnog sastava osećaj nežnosti i vedrine.

Dragan Jovanović Danilov


Slobodan Stanić Džingi

Rođen 1958. godine u Užicu.
Član ULUS-a.
Živi i radi u Užicu kao samostalni umetnik.
Adresa: 31000 Užice,
ul. Isidore sekulić 18
Tel. 031/ 523-043