Društvo srpskih umetnika Lada priredilo je u Gradskoj galeriji u Užicu šezdeset petu izložbu povodom svog stogodišnjeg jubileja. Ovo kod nas i, pretpostavlja se, u Evropi najstarije umetničko društvo osnovali su, 4. septembra 1904, uoči otvaranja Prve jugoslovenske umetničke izložbe u Beogradu, Petar Ubavkić, Uroš Predić, Đoka Jovanović, Marko Murat, Beta Vukanović, Rista Vukanović i Simeon Roksandić, naši izuzetni umetnici koji su celokupnom delatnošću obeležili svoje vreme.

Nadenuvši svom malom bratstvu ime slovenske boginje proleća, potvrdili su da, parafraziraću misao Momčila Nastasijevića, korenom idu ispod a cvetom hrle iznad nacionalnog da bi dosegli univerzalne visine. Tako su odmah postavili zdrave temelje na kojima je moglo da se dalje gradi i, što je najvažnije, časno traje.


Ladu su činili i čine predstavnici oprečnih estetskih i poetskih usmerenja, pristalice sporog ritma već potvrđenih dostignuća i zagovornici promena u želji da ponude nešto novo i drugačije od uobičajenog. U njenim redovima ima i tradicionalista i radoznalih istraživača, ali je sigurno da većina jeste u matičnim tokovima naše umetnosti.
Njihova remek-dela i kapitalna ostvarenja čuvaju i izlažu naši najugledniji muzeji i galerije, ponajviše Narodni muzej u Beogradu, jer bez njih ne bi bio moguć ni jedan ozbiljniji antologijski pregled slikarstva, skulpture, crteža i grafike u Srbiji i Crnoj Gori i nekadašnjoj Jugoslaviji.


Članovi Lade čine jezgro vrednosti naše novije umetnosti. Kroz njene redove su prošli mnogi korifeji srpske i jugoslovenske umetnosti, osim već pomenutih, i svi protagonisti akademskog realizma, impresionizma, novog realizma i konstruktivizma treće decenije, kolorističkog ekspresionizma, poetskog realizma, intimizma, nadrealizma, apstrakcije, enformela, nove figuracije, umetnosti citata i drugih pravaca i pokreta. Pomenula bih samo one koju su u panteonu besmrtnika: Milana Milovanovića, Kostu Miličevića, Pera Počeka, Živorada Nastasijevića, Vasu Pomorišca, Rista Stijovića, Petra Lubardu, Milenu Pavlović Barili, Miću Popovića, Veru Božičković Popović, Milića od Mačve, Kseniju Divjak, Matiju Vukovića, Miodraga Vujačića Mirskog i od pre nekoliko dana Dragoša Kalajića, čije stvaralaštvo doseže vrhove srpske i evropske umetnosti, što su odlično shvatili italijanski stručnjaci odajući mu priznanje izložbom u Rimu i pohvalnim kritikama.


Zna se da su trinaestoro pripadnika ove umetničke grupe izabrani za članove Srpske akademije nauka i umetnosti; da su mnogi ostavili trag kao vrsni likovni pedagozi, profesori u školama i na akademijama; da najviše ima onih koji su vrlo aktivni u likovnom i javnom životu – redovno priređuju samostalne izložbe, učestvuju na prestižnim smotrama kod nas i u svetu, bave se primenjenom umetnošću, književnošću, publicistikom, filmom; da su o najuglednijima objavljeni monografije, knjige, katalozi, osvrti u medijima; da su se najsvestraniji oglašavali kao likovni kritičari, teoretičari umetnosti i u pravom smislu nezavisni intelektualci na bedemu pravde, istine, poštenja i humanosti.

Zato su sebi dali naizgled vrlo jednostavna, ali vrlo odgovoran i težak zadatak da neguju umetnost.

Ljubica Miljković