Za 17. regionalni likovni salon "Užice 2005" prispela su 64 rada od 32 autora. Žiri u sastavu Nikola Kusovac (predsednik) i članovi Ljubica Miljković i Jovan Rakixić za izlaganje je odabrala 48 dela od 30 umetnika. Jednoglasnom odlukom dodeljene su i nagrade.

PRVU nagradu dobio je Slobodan Stanić Džingi za uspešno zaokruženje višegodišnjeg istraživanja unutar poetike ekspresionizma gesta i boje, pri čemu je svoju pažnju usmerio ne samo na formu nego na suštinu plastičnih sadržaja.

DRUGU nagradu dobila je Marijana Todorović za ispoljeno osećanje da minamalnim sredstvima, redukovanjem crteža na samu bit i odmerenim kolorističkim harmonijama ostvari sugestivno delo.

TREĆU nagradu dobio je Nikola Petronijević koji uspešno svodi formu na živo ritmovane široke i pojednostavljene površine oživljene skoro pikturalnim osećanjem za fakturu i ponekad vrednostima različitih materijala.


Prema oceni Dragana Jovanovića Danilova koji je napisao predgovor za katalog izložbe, 17. užički regionalni salon nešto je slabiji u kvalitetu ponuđenih dela nego ranijih godina, ali je doneo nekoliko vrednih umetničkih postignuća. Danilov se opredelio da više kaže upravo o radu nagrađenih umetnika.


U poslednje vreme, SLOBODAN STANIĆ DŽINGI naslikao je čitav jedan ciklus monumentalno koncipiranih ženskih lica u duhu Emila Noldea, sa dramskim (nikako karikaturalnim) deformacijama, insistirajući na dinamici namaza i masa. Na njegovim mega-portretima odvijaju se silovite drame. Autentičnim, ekspresionističkim temperamentom, ovaj umetnik razgolitio je svoje modele do granica brutalnosti. Iza svakog lica stoji jedan ubedljiv psihološki podtekst. Živi, široki, gestualni namazi i uznemirena arabeska, utemeljuju karakter slikane osobe. Portreti žena sa sela i težaka, slikani su u gami okera i pečene zemlje. Široki, crveni pastozni namazi na njihovim licima su veoma glasni. Sočan, topao inkarnat još više ističe ljubav i duševnu naklonost sa kojom je Džingi slikao svoje modele, čija lica poprimaju obol monumentalnosti.


Duh fenomenološke redukcije prožima sliku "Zaklon" MARIJANE TODOROVIĆ koja imponuje jednim neusiljenim i nesentimentalnim uživljavanjem u slikarsku materiju. Slikati, za ovu umetnicu, nesumnjivo znači, suprotstavljati se. Figurativnost se kod Marijane Todorović ne odriče apstraktnog alibija. Ova umetnica previđa deskriptivnu spoljašnost, a predočava unutrašnjost svog opsesivnog sveta. No, ovo je slikarstvo više razložno nego impulsivno. Sa ritualnom lakoćom ovde se razlažu i raslojavaju plohe. Marijana Todorović ne opisuje, već na svojoj slici izražava unutarnje poimanje, mentalnu predstavu onoga što želi da nam predoči.


NIKOLA PETRONIJEVIĆ je promišljen i sabran skulptor. Njegove pečene terakote pod nazivom "Prožimanje" nose u sebi nečeg od monumentalnosti i zvučne punoće arhetipskih formi. U njima se razvija stari mit o majci zamlji. Po nalogu jedne rudimentarne erotske uobrazilje ovaj umetnik sagledava razmere nečeg prvobitnog. Gromadno nepokretne i antejski neuništive, njegove pečene terakote opstoje u svom posebnom hiperrealitetu, kao svedoci neke iskonske zagonetke i simboli arhetipskih ukazanja. Imponuje Petronijevićev smisao za snažnu, konstruktivnu formu i autonomnu plastičku vrednost. U skulpturi "Iskušenje" ( drvo, kamen i metal), Nikola Petronijević, imajući kao reper dela Dušana Džamonje, rastvara dominantnu, zatvorenu punu masu i prodire u njenu unutrašnjost u kojoj se aktivira jedan novi prošupljeni prostor koji odaje jaku ekstenziju.