Stvarajući svoj rukopis, kao čitljiv trag, umetnik nosi živo tkivo - ideju, koju je ponekad vrlo teško projicirati u materijalni svet. Ideja, ta "večita materija" u svom beskonačnom kretanju, potpomognuta magičnošću i novom osećajnošću, umetniku daje bezgranični prostor da se otisne u onaj istraživački svet koji samo on zna čitati - stvaranjem.

Kroz vrednosti koje pulsiraju i smenjuju se u ritmičkom kretanju, prepoznaju se autentični procesi koji daju posebnu intonaciju samom delu - shodno materijalu i drugim elementima, koji čine likovni jezik i likovni govor.

Traganje za autentičcnim je traganje za prošlim i izgubljenim, kao što je sudar dve krajnosti. Neprestano preispitivanje potrebe za traganjem dovodi nas u stanja i svetove koji mogu nagovestiti bol i praiskonski strah, kao opomenu da postoji svedok vremena - umetnik.

Postavlja se pitanje večnosti i smisao traganja za simbolikom iz sna, kao i bajka koja donosi spas oštricom mača ili otrovnim jezikom plamena iz pakla "možda".

Svetovi-civilizacije, razaranja i zla, satkani iz tri segmenta, grade uglastu formu mučeništva ili, možda, svetog prokletstva - razapeta stvarnost. Rađanje, čovek i smrt - tri reči što čine uglastu formu, pretočene donekle u čitljivu, vizuelnu, zamišljenu sliku sveta.

Ta čudesna snaga elegije, jauk tužbalice, što izaziva bol, iskazano strmom liticom kojom se survala prošlost i istina, za kojom po ko zna koji put tragamo. Moja umetnost - moja ispoved, patnja i tuga u korenu praotaca, skuplja se kao talog ko zna koje plime.
Nostalgična priča prepuna uspomena - sekvenci, koje pamtim i pratim.

Pulsiranje plavičasto-zelenih tonaliteta, što grade strogoću nove geometrije, protkanu osećajnošću metalnih sklopova dubokog zvuka -odjeka.

Konstruktivistički pristup i suprematistička težnja kao polazište, samo je čitljiv trag kojim želim da se otisnem i odvojim svojom formom - bojom i mislima, koje ponekad poklanjam drugima.

Otimanje pokoravanju klišeima, koji uništavaju sve ono suptilno i imaginarno. Sačuvajmo svet umetnosti koji je večit - besmrtan. Traganja za tajnom i upotreba moći estetskih načela stvaraju svet koji koriguje i trasira jednu projiciranost svega onog što izaziva u nama uzvišenost ili bolnu sliku tragičnosti.

Prof. mr. akademski skulptor
Milovan Dagović Dago

Rođen 1954 u Užicu.
U Sarajevu završio:
- Umetničku školu,
- Akademiju likovnih umetnosti, odsek vajarstvo,
- Magistrirao na Akademiji likovnih umetnosti u klasi prof. A. Kučukalića, na odseku vajarstva.
Član ULUS. Živi i radi u Beogradu.