Rođen je u Užicu, 27. januara 1887. godine. Posle završene osnovne škole u rodnom mestu, u Beogradu je pohađao realku (1894-1898) i vanredno Srpsku crtačko-slikarsku školu Kirila Kutlika (1896), a maturirao u Gimnaziji Vuk Stefanović Karaxić (1900), gde su nastavnici crtanja i krasnopisa bili znameniti slikari i akademici Đorđe Krstić i Marko Murat.


Nadaren i sa dobro savladanom veštinom, više puta je osvojio nagrade za crteže. Poštujući očevu želju, završio je studije arhitekture na Tehničkom fakultetu (1905), ali nije prestao da se uporedo likovno obrazuje u Srpskoj slikarskoj školi Bete i Rista Vukanovića (1901/1902). Ispunivši obaveze prema roditeljima, u Minhenu je učio u crtačkoj školi Hajnriha Knira (1905/1906) i studirao slikarstvo na Akademiji kod prof. Ludviga Herteriha (1906-1909).


Usavršavao se u Parizu (1909-1912) i, istovremeno, obilazio Francusku, Belgiju, Italiju, Holandiju i Španiju. Učestvovao je u oba balkanska rata i u Prvom svetskom ratu. Od otaxbine je dobio Srebrnu medalju za hrabrost, dve Zlatne medalje za hrabrost, Medalju za vojničke vrline, Belog orla sa mačevima, a od Francuske Ratni krst sa palmom i Legiju časti.

Posle mnogo zapaženih rezultata u svim oblastima kojima se predano posvetio, ubrzo po završetku Drugog svetskog rata. nepravedno je optužen i, bez presude, streljan novembra 1944. zajedno sa sto pet Beograđana proglašenih neprijateljima i izdajicama.


Od iscrpnog osvrta na Prvu jugoslovensku umetničku izložbu 1904, objavio je sedamdeset kritika, ogleda i studija, najviše u Srpskom književnom glasniku i Umetničkom pregledu. Postavljen je za docenta (1914), zatim vanrednog (1920) i redovnog (1930) profesora istorije arhitekture i umetnosti na Katedri za arhitekturu i dekana (1941) Tehničkog fakulteta u Beogradu.

Bio je član mnogih organizacionih odbora, selekcionih komisija značajnih likovnih manifestacija i žirija konkursa za izradu generalnog urbanističkog plana Beograda, Srpskog PEN kluba od 1933. godine, jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika (1919) i umetničke grupe Oblik (1926) na čijem se čelu nalazio do njenog gašenja (1941).


Prvi put je predstavio svoje slike na Jesenjem salonu i Salonu internacionalne unije u Parizu (1911), ubrzo na Četvrtoj jugoslovenskoj umetničkoj izložbi (1912) i, kasnije, na nekoliko prestižnih smotri naše umetnosti u Parizu (1919), Filadelfiji (1926), Njujorku (1926/27), Barseloni (1929), Londonu (1930), Rimu (1937) i XXII bijenalu u Veneciji (1940).

Sa Petrom Dobrovićem je priredio izložbu u Pragu (1924), a najčešće je izlagao sa članovima Oblika kod nas i u inostranstvu. Njegova dela su, od 1964. birana za značajne antologijske preglede, a opus prvi put celovito prikazan na retrospektivi u Galeriji SANU (1996).


Poznato je samo osamdeset jedno ulje, akvarel i pastel, kao i desetine crteža. Mnogo njegovih ostvarenja je uništeno prilikom bombardovanja Beograda aprila 1941. godine. Uradio je nekoliko aktova, najviše portreta i predela, dve mrtve prirode, plakat u boji za list Pijemont i više ilustracija za junačke pesme. Deset njegovih radova čuva i izlaže Narodni muzej u Beogradu, a ostali se nalaze kod sinova, unuka i rođaka.