U likovnom rukopisu Miroslava Masina, usne su metafora poljupca, a on je, sa svoje strane, potpuno stilizovan: predstavljen je samo preko asocijativnog otiska (traga) koji za sobom ostavljaju upravo Usta kao primarni "sajt" poljupca. Ali, usta i usne nisu mimetički preslikani, već su višekratno umnoženi, ili asocijativno isprepleteni sa drugim oblicima i telima: leptira, gusenica, puževa...

Pri tome, uopšte nije potencirana, ili izoštrena geneza (poreklo) usta: podjednako je dozvoljeno i moguće da ona budu ljudska, kao i životinjska. Odnosno, onoliko univerzalna, koliko je univerzalan poljubac, ne samo kao prirodni, egzistencijalni, već i kao kreativni estetizovani ornament.

Jer, koja tema ili motiv u umetnosti je ornamentalnija od teme ljubavi, zavodjenja i neizlečive nostalgije za ljubavlju?

U ovim energetski nabijenim, koloristički upečatljivim i žestokim slikama Masina, poljubac je podložan tzv. "fenomenološkoj redukciji": njemu su odstranjeni svi spoljni, nebitni elementi, uključujući tu i sam koncept identiteta.

Celovitost figure namerno je izostavljena i samo fragmentarno nagoveštena. Sve specifične pretpostavke ličnog, telesnog, rodovnog identiteta neumitno odstupaju u ime dionizijskog slavljenja želje. Tačnije, poljupca kao želje, koja je danas, više nego ikad, potopljena u blato socio-političkog delirijuma!

Miroslav Masin je rodjen 1963. godine. Diplomirao je na FLU u Skoplju 1988. Član je DLUM (Udruženje likovnih umetnika Makedonije).

Studijsko usavršavanje imao je u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Češkoj. Živi i radi u Skoplju.

Na izložbi u Užicu, Masin se predstavio sa oko 100 slika iz tematskog ciklusa "1000 poljubaca".