Užička Gradska galerija imala je čast da prva na ovim prostorima bude domaćin izložbe "Pariski jesenji salon". Direktor Galerije Dušan Starčević rekao je na otvaranju da ona znači "dašak svetskog vetra" za naše umetnike i našu kulturnu javnost.

Izložbu je 25. septembra otvorio republički premijer dr Zoran Đinđić i tom prilikom naglasio da Užice ima privilegiju da vidi svetske trendove u umetnosti pre mnogih evropskih metropola.

Na otvaranju je govorio i Drago Dedić, slikar i predstavnik Umetničkog saveta Jesenjeg salona. "Ova izložba je izazov posle desetogodišnje tragedije ovog naroda ali i odraz srpsko-francuskog prijateljstva", istakao je Dedić.

Na otvaranju izložbe bili su i umetnici i likovni kritičari iz Francuske, koji su došli da se bliže upoznaju sa stvaralaštvom užičkih umetnika.

PROSTOR SLOBODNOG IZRAZA

Sezan, Roden, Renoar, Gogen, Bonar, Vijar, Van Dongen, Vijon, Šagal, Sutin, Brankusi, Pikaso, Brak, Tuluz-Lotrek, De Stal, Difi, Matis, Kamij Klodel, Kandinski, Leže Fužita, Le Korbizje, De Vlamink, Brer, Bife, Reberol, Mesažije, Poljakov, Estev, Vazareli, Zao Vu-Ki, Zadkin... i hiljadu drugih umetnika koji čine čast i slavu najvećim svetskim, ali i pariskim muzejima, posebno Muzeju Orse, otkriveni su publici na Jesenjem salonu.

Od 1903. godine, kada je osnovano, naše udruženje nezavisnih umetnika odigralo je značajnu ulogu u kulturi, u oblasti likovnih umetnosti. Daleko od svake komercijalne preokupacije i često mimo ili nasuprot estetičkih diktata trenutka, naš Salon umeo je da očuva svoju prvobitnu vokaciju, da bude prostor slobodnog izraza, istraživanja i prepoznavanja.

Verni načelima otvorenosti i slobode, želeli smo da damo novi zamah ovoj instituciji koja itekako vodi računa o mladosti i o inovacijama, otvarajući se još šire nego u prošlosti prema savremenim umetnicima iz cele Evrope, ali i iz čitavog sveta.
Danas, stvarajući sopstvenu budućnost, Jesenji salon putuje svetom.

I evo nas u Srbiji, u gradu Užicu koji nam je domaćin. Srećni smo i ponosni zbog toga. Putovanja i susreti izvori su podsticaja i nadahnuća, a za umetnika, da bi bio plodan, ne sme da bude granica. Zahvaljujem gospodinu Dušanu Starčeviću, direktoru Gradske galerije, inicijatoru ove izložbe, koji je, uz podršku gospodina Miroslava Martića, gradonačelnika, pozvao pedeset umetnika da svoje radove izlože u gradu Užicu. Beskrajno se radujemo što dolazimo u vaš grad i u vaš region. Zahvaljujem i gospodi Dragu Dediću i Nenadu Žiliću, članovima Jesenjeg salona, koji su umnogome zaslužni za uspeh ovog događaja.

Želim najveći uspeh ovoj izložbi Jesenjeg salona u Užicu, sa nadom da će doprineti razvoju umetničkih veza između naših dveju zemalja.

Žan-Fransoa LARIJE, akademski slikar,
predsednik Jesenjeg salona

PRAZNIK SLIKARSTVA

Izložba 44 slikara iz Pariza, grada svetlosti i umetnosti, pravi je praznik slike u svakoj galeriji, u svakom gradu. Za posetioce, to je prilika da osete dašak svetskog vetra, damar i strujanja evropske umetnosti danas; za ovdašnje slikare izazov poređenja, ako ne i podsticaj koji se često rađa iz takvih susreta.

Zahvaljujemo za velikodušnost svima koji su pomogli organizovanje ove značajne izložbe, posebno gospodinu Žan-Fransoa Larijeu, predsedniku Jesenjeg salona, kolegama Nenadu Žiliću i Dragu Dediću, Ministarstvu kulture RS, načelniku Zlatiborskog okruga lliji Uroševiću, sponzorima i donatorima.

Od sveg srca zahvaljujemo svim pariskim kolegama, članovima Jesenjeg salona, na ovom dahu preko potrebnog svežeg vazuha, radosni i ponosni što i naš grad ovim događajem, sa svim njegovim tragovima u budućnosti, dodaje neprekinutoj liniji francusko-jugoslovenskih kulturnih veza.

Dušan STARČEVIĆ, akademski slikar,
direktor Gradske galerije u Užicu

KULT PARIZA

U praskozorje novog veka i milenijuma, gostovanje nadaleko čuvenog Jesenjeg salona iz Pariza sa selekcijom originalnih, aktuelnih ostvarenja renomiranih stvaralaca i afirmisanih aktera pariske i svetske likovne scene u prostorima Gradske galerije u Užicu javlja se kao dogadaj bez presedana, čin višeznačnog umetničkog, ništa manje snažnog moralnog dejstva.

U drugoj polovini već prošlog, dvadesetog veka, počev od 1952. godine, sa velikom izložbom savremene francuske umetnosti u tadašnjoj Jugoslaviji, ne samo da su inicirane izložbe-dogadaji studijskog tipa, sa najkrupnijim imenima slikarstva i drugih rodova i grana, pružajući, posredstvom originala, kao na dlanu, retrospektivne uvide u ono što je dala epoha modernizma iz herojskih godina, što je imalo itekako direktnog uticaja i podsticaja u odnosu na procese oslobađanja izraza ka evropskom i svetskom horizontu umetnosti. Već je to na svoj način potvrđivalo nezamenljivu ulogu Pariza kao stožera i dominantnog, uticajnog centra sveta moderne umetnosti za mnoge domaće stvaraoce, tako da su odlasci i veze sa Parizom između dva rata, skoro svih iole relevantnih umetnika, nastavljeni sa ništa manjim intenzitetom i nadalje. Iako su se u decenijama koje su sledile, pozicije, uslovno uzev, "svetskih" centara moći u likovnim umetnostima itekako pomerale, ili bolje reći doživele svojevrsnu eskalaciju, sa obe strane Atlantika, što se, sa nepredvidivim ishodom, nastavlja i danas. Ali, sa druge strane, magnetska privlačnost Pariza za umetnike iz raznih delova Evrope i istočnih zemalja ne samo da nije slabila, već je i u tim, za mnoge teškim decenijama, značila ogromno mnogo, i ako ništa drugo, podatak da je najveći broj umetnika koji deluju i žive u inostranstvu, na primer iz dijaspore Srba u svetu, upravo u Parizu, više nego rečito govori sam za sebe.

No, uz velike, izvanredno pripremljene izložbe iz programa kulturnih veza sa inostranstvom, koje su iz tehničkih i mnogih razloga održavane samo u većim centrima i gradovima, sa veoma učestalim ritmom, važne su bile izuzetne samostalne izložbe najvećih imena moderne epohe, uključujući tu i centralnu figuru Pikasa, a zatim i niz retrospektivnih iz novijeg perioda, gde su se našle i izložbe Majskog salona i stvaralaštva mladih.

Ne bi se moglo reći da je na nekom oficijelnom nivou postojao kult Pariza kao autoriteta i arbitra moderne umetnosti, ali je kod samih umetnika, bezrezervno, kod ogromnog broja publike, kod stručne kritike, taj program izložbi uvek prihvatan kao niz događaja prvog reda. Tu se pokazalo, naime, i ono što vredi i za izvođačke umetnosti, da epitet velikog, vrhunskog, može da ima samo ono delo koje ne silazi sa repertoara. 0 tome svedoče velike retrospektive koje stalno kruže svetom, kojih ima u kalendarima izložbi skoro svih umetničkih publikacija.

I ovaj plemeniti čin prikazivanja aktuelnosti Jesenjeg salona, iz zemlje koja je kolevka salona, a ovaj iz Gran Palea etalon svih modernih salona uopšte, pokazao je više nego što bi se to i slutilo, mudrost i razumevanje što je za jugoslovensku premijeru odabrao Užičku galeriju, koja je sa novom upravom uspela da podigne programski nivo tako visoko koliko bi retko ko očekivao, što joj daje veliki mandat za budućnost.

Dušan ĐOKIĆ,
slikar i likovni kritičar (A.I.C.A.)