Техником цртежа уметница Маја Обрадовић оживљава идеју сећања насталих као последица сусрета и судара тела који изазивају интензивна осећања. Приказујући међусобно додиривање (о)сећања и њихово стално преплитање са сећањима (о)сећања, уметница покушава да се врати на пасаже меморије оних људи који живе у болу безнађа. Цртачки истражујући њихове унутрашње светове, ауторка пролази кроз лавиринте и провалије прошлости које боји у црвено. Најчешће означавајући крв и рат, црвена боја је симбол осетљивости, гнева, беса, снаге, енергије, жудње, љубави... Уз помоћ црвеног, уметница исписује причу о пресецању и пробадању меког, телесног, душевног ткива туђом речи, реченицом или органом. ''Црвено'', по речима Маје Обрадовић, ''досеже до моје меморије црвене и до перспективе крвотока мојих родитеља, јер болних деведесетих, из моје визуре детета, пулсирање њихових вена на ногама био је један од призора воље, наде и жртвовања. Црвено је рањива лепота.''

Оливера Ерић
доктор теорије драмских уметности, медија и културе и историчар уметности