У циклусу „Екопрактикум“ млада сликарка Тијана Луковић кроз различите медије визуелног (цртежи, слике и дигитални радови) доноси специфичну иконографију. Сликарско платно је монитор, а главни јунак тог виртуелног простора је човек. Човек у оделу налик на ронилачко, са посебним помагалима, маскама и шмрковима. У центру радова Тијане Луковић налази се човек као покретач глобалне еколошке кризе, као узрочник великих загађења, као манипулатор у простору између реалног и виртуелног.

Исписивањем на радове компјутерских наредби back и next, сликарка указује на привид човекове моћи да управља природом и процесима који се у њој дешавају. У оваквом свету човек има илузију да је заштићен, али је у ствари константно угрожен и то управо од сопствених поступака, који угрожавају опстанак свих живих бића и доводе до тога да је кључна реч за описивање еколошке ситуације на земљи: “изумирање”.

Слике Тијане Луковић носе једну дубоко еколошку и хуману поруку. Ако пажљиво прегледамо радове ове уметнице осетићемо њену исконску радост пред биљкама и животињама и њену пре свега људску, а онда и уметничку, потебу да проговори о томе колико смо мали, а колико бахати на овој планети на којој би могло да има места за сав разнолики живи свет.

Упркос томе сто је дигитална уметност све заступљнија, Тијана Луковић остаје верна штафелајном сликарству. И кад прави дигиталну презентацију свог рада, то је слика посматрана на један нов начин. Њене слике су као мапе које нуде мрежу дигиталних асоцијација од електронских порука и профила, преко нивоа и база података до текстуалних записа или илустрација биљака и животиња. На овим сликама постоје опције које се нуде и на популарној социјалној мрежи – фејсбуку. Помоћу неких од тих опција можемо да оставимо поруку или коментар, да неког позовемо да нам буде пријатељ или да постанемо нечији фан.

Најчешће коришћени појмови у текстуалним порукама Тијане Луковић су: рециклажа, биоразградиво, органско – речи којима ова сликарка брани достојанство планете. “Биоразградиве мисли стварају размишљања органског порекла која се даље разграђују услед деловања различитих врста мишљења”, пише на једном раду, док на другом стоји коментар: “Сакупљање и транспорт свих штетних мисли смањује њихов утицај на околину њиховим одлагањем и рециклирањем.”

Слике Тијане Луковић опомињу човечанство – тако да рачунајте да сте опоменути!

Драгана Гарић, историчар уметности