ЕСТЕТСКА РЕЦИКЛАЖА

Појам рециклаже је уско повезан са конзумерским начином савременог живота и све већом производњом артикала краткотрајне намене. Суштински рециклажа, оживљава употребљен материјал те га поновно градивно користи за стварање сличног, а често и истог употребног облика.

Стварање новог облика у вишем нивоу квалитета је основно полазиште за уметнички експеримент, што је очито и принцип ликовне делатности Наташе Прљевић. Користећи штампани – медијски материјал чији значењски ефекат је изузетно краткотрајан, често само данас, за трансформацију у ткиво арте факта Наташа Прљевић сугерише моћ естетске замисли чија вредност је трајна. Исецањем – форматирањем хартије у хоризонталне – вертикалне траке Наташа добија мноштво насумично низаних ликовних елемената којима тек треба успоставити корелацију на пиктуралној маси енергичне и динамичне слике. Централна позиција лепљених и прелепљених трака представља трасе и путање у укрштању као акцент у композиције који се са периферним делом слике повезује на енергична обојена поља. Метод рециклаже се у ауторкиној слици великог формата одражава и по јасном одабиру узора из периода америчког апстрактног експресионизма са савременим – унапређеним визибилитетом и конотацијом. У поимању грандиозне слике направио бих дискурс ка сликама и осликаним објектима Роберта Раушенберга који нас са позиције Радy Маде употребе одбачених предмета води према појму трансформације унутар пиктуралне материје и перцепције нових вредносних закључака са сличним методом сликарке Наташе Прљевић која се не бави колажирањем са позиције монтаже усмереног ка атракцији већ успостављању вишеслојног когнитивног низа унутар вибрантног простора слике. Исходиште ауторкиног сликарства је предходно проверено у опусу цртежа, чија подлога је такође рециклирани картон, где су унети записи и трагови као маркери путања у простору. Све ширем поимању рециклаже можемо прикључити и особени естетски модел сликарке Наташе Прљевић као својеврстан лични и квалитетан додатак.

Љубомир Вучинић