Umetnička istraživanja Milana Blanuše obuhvataju slike, grafike, crteže i skulpture, s tim što u proteklih nekoliko godina crtež za njega predstavlja najinspirativniji medij. Snaga Blanušine umetnosti učinila je da je tokom 20. veka postao jedna od vodećih ličnosti savremene srpske umetnosti. U njegovom celokupnom opusu se ne mogu naći protivrečnosti, već do promena dolazi usled preobražaja i razvoja koji nastaju kao posledica nove koncepcije prostorno-vremenskih odnosa. Umetnik gradi neku novu stvarnost, izvučenu iz obične dimenzije i saopštava je na više nivoa.

Posebnu komponentu u crtežima predstavlja tekst, najčešće ispisan na nemačkom i engleskom jeziku, a koji ima značenje grafita. Prisutan je na crtežu kao likovni sadržaj, struktura pozadine i struktura površine.

U razgovoru koji je sa Blanušom vodila Olivera Vukotić i koji je objavljen u katalogu za ovu izložbu, on kaže: "Poslednje dve decenije moji radovi se odvijaju u nekim ciklusima, a ti ciklusi traju par godina, tako da se tu dešavaju promene u kontinuitetu. Taman zavolim neki ciklus, onda nastane drugi koji više zavolim i onaj prethodni prestanem da volim. Trenutno volim ovaj ciklus crteža velikih formata koji radim poslednje dve godine".


Milan Blanuša je rođen u Jagodini 1943. godine. Diplomirao je na Akademiji za likovne umetnosti (sada Fakultet likovnih umetnosti) u Beogradu, odsek slikarstva, u klasi prof. Ljubice Sokić. Postdiplomske studije završio je 1971. godine na Državnoj visokoj školi za likovne umetnosti u Braunšvajgu. Član ULUS-a je od 1973, a 1976. postao je asistent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je sada redovni profesor. Živi u Beogradu.