PRESEK

Sam naziv izložbe „Presek“ proizvodi veliku dilemu kako da koncepcijski prikažem zasečenu površinu – sebe kroz vreme koje je sada tu.

Nikada se nisam držao profilisanog okvira koji bi sputavao - diktirao nepostojeće osećanje u kreativnom trenutku. Hoću da budem slobodan i svoj...

Moje opredeljenje je istraživački pristup - sukob. Struktura i raznolikost materijala definisani amorfnim kao i geometrijskim oblikom u univerzumu civilizacijskog traga.

Vizuelnost se veoma poigrava imaginarnim zvukom mog odrastanja i sazrevanja, u kojima je u velikoj meri prisutna rok kultura.

Svet u kome živim brutalno je presecan - fragmentovan do te mere da čovek sve više postaje sam.

Savremena društva crpe koncept koji je zasnovan na individualnom karakteru. Univerzalni identitet kao pojam vremenske slike - kao definisan, slobodan i individualan je ujedno i spas koji pronalazim u svom stvaralaštvu.

Svakim novim danom, sve moje godine čine moju umetnost veoma važnim biografskim tragom koji hronološki predstavlja moju ličnost u stanju svesti koje traži izlaz – prolaz.

Otuda i takvi asocijativni nazivi radova. Linije, boje, kao i forme čine svu ličnu strukturu bića koje oslikava vremenski trag na topografskoj karti po tačkama : Užice, Sarajevo, Čačak, Sombor, Beograd i ponovo Užice.

Znam da samo jedno je jedno mesto večno...

Ne mogu prihvatiti tumačenje sebe od drugih. Razlog je prost – ne poznajemo se – dva sveta postoje. Moje biće, moja umetnost je taj puni krug kojim trčim kao bez daha tražeći spas.

Ponekad sam svojom nespretnošću povredio druge – kajem se. Znam da imam prostora u životu koji živim kao i u umetnostu koju stvaram, protkanoj muzikom koja me čini srećnim, nesrećnim i tragičnim ovozemaljskim bićem.

Moja umetnost je lična, autobiografska i provokativna do te mere da kod vas izazove misao koja će tražiti svoje mesto kao posmatrača i odgovor na pitanja: Gde sam tu ja? Postojim li?

Ko su ljudi oko mene? Društvene norme su prisutne, a sama uobičajenost zahteva prostor za lenjost i pakost, sve prisutnije u kratkom životu.

Čin stvaranja rekonstruiše biografski pristup u tumačenju likovnog dela, samu istinitost i življenje vremena iza i ispred mene kao i samog posmatrača moje umetnosti. Ja ne želim da budem racionalan niti proračunat po bilo kom pitanju dok se koristi likovni jezik.

U mom slučaju vizuelnost je važna uz prostor napunjen zvukom. Molim vas, molim vas, slušajte muziku!

Boja, linija i oblik su uz svetlost nepregledni prostor prekriven mislima.

Moja umetnost oslikava svu lepotu i tragičnost izmrcvarenog čoveka. Istinski i tačan zapis unutrašnjeg mene predstavljam doživljenim biografskim brigama ljudi koje srećem, poznajem i uvažavam.

Prof. mr. akademski vajar
Milovan Dagović/Dago/Daga