SPREGA USPEŠNIH POSTIGNUĆA

U istoriji srpske umetnosti, Užice zauzima važno mesto. O tome svedoče daleki rimski i anti­čki nalazi, potom srednjovekovne ruševine, ostaci i zdanja stare arhitekture, pojedini sakralni spomenici, kojekuda rasuti po njenom okruženju, potom, u novije vreme, sjajni doprinosi što se vezuju za etnologiju, koja mu ističe sadašnju prepoznatljivost i uzdiže ga do osobenog prestiža.

Ne samo to. Uzorni naslednici tih vrednosti, postali su likovni stvaraoci novijeg razdoblja. Oni izranjaju iz datog nasleđa, iz njima bliskog ambijenta, prate ga i nastavljaju ukorenjenu tra­di­ciju i, koliko je moguće, razvijaju kulturu mesta u kome deluju.

To stanovište najbolje potkrepljuje Užički regionalni likovni salon, koji godinama, opstaje i učestvuje u širenju kulturnih potreba, zapravo, u duhovnom uzdizanju žitelja svoga kraja pa i ostalih mesta iz okruženja. Jer, treba imati na umu, da Salon sabira umetnike iz šireg geografskog područja. Time se stiče pouzdana slika onoga što se na ovoj ravni odvija i, dabome, traje u tokovima njene i ne samo njene likovne prakse, budući da izložba, može biti svojevrsno ogledalo naše umetnosti. To potvrđuju, ovom prigodom pokazani radovi, kroz čiji se fokus prelamaju šira zbivanja, što se odvijaju na domaćoj sceni.

Ovlašnim uvidom u izložbu, zapaža se njena složena konotacija. Zapravo, retka je prilika da na jednom mestu budu objedinjene sve likovne discipline, što znači da su na njoj našle mesta, gotovo sve tehnike, kojima se autori služe.

Ovogodišnji Salon je okupio zamašan broj stvaralaca, prestižnih likovnih postulata. Najpre se zapaža dubok generacijski presek. Na smotri su primetni mlađi autori, koji, tražeći svoje mesto, tek stupaju u likovni život, preko srednje generacije, koja je već zadobila ili zadobija važno mesto u tekućim tokovima savremene umetnosti. Imajući u vidu značaj manifestacije, pozivu se odazvao jedan broj starijih, odavno potvrđenih slikara, iza kojih stoje godine predanog rada ali u uspeha što su ga potvdili na izlagačkom planu. Treba dodadti da su oni odavno utemeljeni u domaću istoriju slikarstva.

Pošto je reč je o stvaraocima, koji pripadaju različitim generacijama, smotra je zadobila višeslojan aspekt. Njen profil čini mnoštvo rezličitih senzibiliteta, na mahove, čak, sna­žnih individualnosti, koje dosežu čist likovni kontekst. To znači da izložba uka­zuje na lepotu raznolikih, invetivno uspostavljenih entiteta, vidnih u sledu pojedinih izra­žajnih postignuća i tome osobnih iskoraka, koji se smeštaju u bogat raspon kazivanja. Njihovi modeli se prostiru od realnog poimanja sveta u kome važnu ulogu zauzima objektivna percepcija predmetne stvarnosti, preko lirskih nadahnuća motivom, što zalaze u raspevanu igru svetlosti i boje, do nešto slobodnijih, ekspresijom prožetih oblika, čiji se izrazi smeštaju u domen snažnih likovnih zapisa.

Ovo zapažanje ne bi bilo potpuno ako ne pomenem segment radova koji se odnosi na asocijativna, kadšto apstraktna obeležja. Tome treba dodati, doduše, nešto ređa ostvarenja, kojima vlada nadnaravni pogled na svet, koji se poistovećuje sa potsvesnim, gotovo nadrealnim promi­šljanjem slike ali i ona, što nadalje produbljuju smisao dela, čiji diskurs poprima naznake konceptualnih razmera.

Ne ulazeći, ovom prigodom, u dublju analizu pojedinih doprinosa, jer za to nije mesto ni prilika, ovim prilogom sam hteo da ukažem na višeznačno sopstvo manifestacije, na njenu dublju fenomenološku datost, kojom se nameće i time overava našu kulturnu zbilju.

Kako bilo tek, reč je, više / manje, o uopštenim, mada donekle, pouzdanim pokazateljima, koji oličavaju sudbinu stvaralačkih previranja, što ističu iz Užičkog kraja, čijim se posti­gnućima mogu podičiti sredine sa većom kulturnom tradicijom.

Treba odati priznanje Gradskoj galeriji, koja, iz godine u godinu, istrajava na održavanju, sada već tradicionalnog Užičkog regionalnog likovnog salona. U svakom pogledu, on je vre­dan pažnje, jer, relevantnim domašajima, bez sumnje, potvrđuje i, istodobno, opravdava svoje postojanje. Stoga je uputno, da se nadalje podrži, neguje i, koliko je moguće, da mu se perma­nentno osmišljava i širi koncepcijski raspon. Time bi nadalje pomogao afirmaciji likovnih stvaralaca, šta više, na taj način bi odgovorio svome vremenu, ponajviše kulturnom sadržaju mesta u kome traje u kome se, zapravo, odvija njegova kulturna misija.

Zdravko Vučinić