NOVO DOBA GRAFIKE

Već samom činjenicom da manifestacija međunarodnog karaktera, ovako usko profilisanog koncepta kao što je suva igla, nije istrošila svoje resurse, već, naprotiv, godinama egzistira u uslovima koji najčešće podsećaju na kontinuiranu borbu sa vetrenjačama, potvrđuje se, kako opravdanost inicijative njenih organizatora, tako i verodostojnost njenog entiteta.

Tehnološke i ikonografske posebnosti, prirodu, provokativnost i status grafike kao medija u celini, a samim tim i svakog njenog pojedinačnog specifikuma, istorijski smo ispratili i kritički temeljili tokom čitavog prošlog veka. Promenljivost samosvojnosti grafičkih tehnika beleži i one najinventivnije trenutke kada, sticajem socioloških, političkih i ideoloških okolnosti nije bila samo vešt zanat i proizvoljna retkost u tržišnom smislu, nego autonomna, ne samo estetska već i angažovana celina putem koje su se ispoljavale, samo da podsetimo, i reakcionarne ideje istorijskih avangardi s početka XX veka, i invazivne demistifikacije konstante grafičke prakse kroz masovnu produkciju popartističkih narativa tokom 1960-ih ili njegova, nešto kasnija konceptualistička reafirmacija u model proširenog polja.

Svesni toga, da ovako angažovanih i provokativnih prodora u relaciji sa novim dobom u domenu grafike već odavno nema, da ona u celini na izvestan način samozadovoljno miruje, da se ikonografske specifičnosti ne odnose na oscilacije u okvirima aktuelne problematske angažovanosti već više na procesualnost u postupku, na individualne rukopise, svaku manifestaciju ovakvog tipa treba da posmatramo najpre kao reviziju stanja i opšti uvid u složenu internacionalnu mapu najrazličitijih socijalnih, kulturoloških i lingvističkih individuuma.

Bez obzira na to da se na užičkom Bijenalu predstavlja isključivo tehnika suve igle, specifična i samim tim i delimično obavezujuća po svojoj plemenitoj prirodi i intimnijem rukopisu, i samo njenom prezentacijom može se steći solidan uvid u to šta najpre ova disciplina, a potom i grafika u celini u ovom trenutku najrazličitijih vizuelnih izražavanja, oslobođena bilo kakvih geografskih i socioloških ograničenja - jeste, koliko je uspela da izbegne manirima, stereotipima i eklekticizmima, koliko je fleksibilna prema inventivnijem mentalnom i tehnološkom zahvatu. U suštini - koliko je u stanju da korespondira sa aktuelnim sadržajima i artikuliše sa slojevitim modernističkim estetikama drugačije prirode.

Pomenute i mnoge druge dileme ove godine preko 250 izlagača sa različitih kontinenata, sa nepresušenim entuzijazmom otkriva uvek radoznaloj publici koja će se, kao i do sada okupiti u ovom žipopisnom području između Zlatibora i Tare.

Gordana Stanišić