SKULPTURA KAO ZAPIS

Željka Momirov je jedan od autora savremene likovne umetnosti, čije je prisustvo na aktuelnoj sceni u kontinuitetu, što pokazuje ne samo velikom izložbenom aktivnošću za koju je potreban adekvatan opus, nego i validnim sadržajem argumentovanim snažnim kreativnim temperamentom.

Ostavljajući za sobom seriju skulptura konstruktivističkog karaktera sa pikturalno označenim površinama, te seriju dela olovnih odlivaka sa zapisima i znacima nepromenljivog vremenskog koda, jesu ova dela zasnovana na premisi o lociranju nepromenljivog i logičnog vizuelnog reda skulpturalne forme.

Hodajući od pikturalnog preko utisnutog zapisa, došla je do otkrovenja da sam objekat, skulptura predstavlja zapis svojim logičko postavljenim tautološkim principom. Serija više ponovljenih elemenata reaguje kao materijalna konfiguracija da bi sledeći element, niz koji se nastavlja i teče bio suprotna vizuelna formulacija koja predstavlja ne samo primenu logike nego i odraz umetnosti i duhovnosti u materijalnom okruženju. Uočavajući da je matematika, a posebno logika, kao i umetnost kreativna i intelektualna činjenica na kome počiva civilizacija, Željka Momirov provocira zadržavanje posmatračeve pažnje, sa idejom rešavanja zadatka da bi se uticala na oblikovanje savremene estetske (umetničke ) svesti.

I u živoj aktuelnoj izložbenoj delatnosti i u bogatoj produkciji Željka Momirov je sama zapis kojim potvrđuje profesiju, koja zahteva danas ogromnu borbenost i veštinu.

Radmila Savčić, istoričar umetnosti


Željka Momirov - Rođena 1962. godine u Novom Sadu. Završila Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, na katedri vajarstva, smer skulptura u prostoru i arhitekturi 1987. godine. Poslediplomske studije završila 1993. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Član ULUS-a i ULUPUDS-a. Vanredni profesor na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Živi i stvara u Beogradu.


OBELISK

Prvi obelisk je načinjen 1990. godine kao želja da se u taj oblik uvede slovenska mitologija, ili obratno, da se u slovensku mitologiju uvede taj oblik, više nisam siguran. Možda i želja da Beograd ima "svoj" obelisk. Sledi malo zatišje, a onda počinje da rovari crv sumnje, nemir i želja da se to na neki način produbi. Sledeći obelisk je nastao 1994. godine i u njemu sam pokušao da ugradim vreme, razne prohujale civilizacije.


Nakon toga se posvećujem proučavanju tog oblika. Tragam za svim mogućim podacima i sve više se okrećem samom pojmu, a sve manje formi. s Obzirom da je obelisk u svom obliku načinjen veoma davno, pre više hiljada godina i to u već savršenom obliku i savršenim proporcijama, nisam imao potrebu da ga usavršavam, već naprotiv. Razgraditi formu i potencirati duh tog oblika. U međuvremenu, otkrivam taj oblik na svakom koraku u svom okruženju i shvatam da je prisutan svuda. Neraskidivo povezan sa civilizacijom. Oblik koji svi nosimo u podsvesti i prema kome imamo poštovanje (niti ga volimo, niti ga se plašimo).

Kako je taj oblik sveprisutan, počinjem da se bavim njime kao civilizacijskim pojmom i pokušavam da stvorim vanvremenski objekat, koji bi svima bio poznat i koji bi svi osećali kao deo svog nasleđa.

Đorđe Arnaut u intervjuu "Književnim novinama", maj - jun 2005. godine


Đorđe Arnaut - Rođen 6. oktobra 1960. godine u Beogradu. Diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna beogradskog Univerziteta umetnosti 1991. godine na katedri vajarstva, smer Skulpture u prostoru i arhitekturi. Član ULUS-a i ULUPUDS-a. U statusu samostalnog umetnika od 1991. godine. Živi i radi u Beogradu.