Nikola Vasić,
istoričar
umetnosti

UŽIČKI REGIONALNI LIKOVNI
SALON

Salon Udruženja likovnih umetnika Užica (ULUU) predstavlja permanentnu pojavu u likovnom životu grada po svom opredeljenju da bude smotra tekuće produkcije stvaralaštva u svim oblastima likovnih i primenjenih umetnosti, uvek na kraju godine i sa utvrđenim pravilima staleškog prava učešća umetnika na njemu.

Na ovaj način Udruženje obezbeđuje Salonu visoku reputaciju elitne institucije i odredeni relativno visok nivo izloženih radova, jer izlagači na ovoj likovnoj manifestaciji mogu biti isključivo umetnici koji su završili neki od fakulteta odnosno Akademija likovnih ili primenjenih umetnosti ili onih koji su svoje sposobnosti za ovako visok rang dokazali verifikacijom kroz članstvo u ULUS-u iii ULUPUDS-u.

A kakva nam je zaista elita? Da li su se užički umetnici dovoljno trudili i u kojoj meri su uspevali da prate hronologiju nastajanja evropskih i svetskih umetničkih zbivanja, makar onih koji su ostavili dubljeg traga na domaćoj likovnoj sceni? Da li je opet s a m o praćenje pluralizma savremenih poetskih usmerenja dovoljno da se obezbedi kvalitet? Jesu li opravdane visoke reputacije pojedinaca koje ovi uživaju u očima gradđana?

Nije lako popeti se na pijedestal elite, a još je teže na njemu ostati, opstati, trajati...

Prema propozicijama istaknutim u pozivima upućenim umetnicima istaknuto je da svi učesnici konkursa za ovogodišnji Salon mogu učestvovati sa najviše tri rada, da će na izložbi biti svi zastupljeni, a sa koliko radova odlučiće žiri. lpak, ovo nije moglo postati merilo ni slika uspešnosti učesnika na ovoj izložbi jer je veliki broj umetnika sam odlučio da se pozivu odazove samo sa jednim ili dva rada.

Ove godine pored Užičana pozivi su upućeni umetnicima na širem području Okruga (Arilje, Požega, Bajina Bašta, Nova Varoš, Priboj).

Opšti utisak je veliko šarenilo, koje, pored kvaliteta i tematskog pluralizma, proističe i od zastupljenosti skoro svih oblasti likovnih i primenjenih umetnosti i raznovrsnosti tehnika u kojima su dela ostvarena. Prisutan je takode konglomerat individualnih temperamenata i različitih senzibiliteta koji se međusobno mnogo razlikuju kako prema raznim izvorima inspiracije, ikonografskih i stilskih opredeljenja, tako isto, i prema upotrebi likovnih eiemenata, načina kom-ponovanja, strukturisanja plastičkog sloja slike, upotrebi simbola...

Poseban kuriozitet ovog Salona predstavlja činjenica da tročlani žiri koji čine dva eminentna beogradska slikara, Milan Blanuša i Jovan Rakidžić, i jedan istoričar umetnosti, Nikola Vasić, uprkos ubedljive većine slikara u odnosu na druge izlagače, nije dodelio nijednu nagradu za slikarstvo.

Prvu nagradu dobio je Dragan Jovićević, vajar iz Požege, za delo u visokom reljefu izvedeno u kombinovanoj tehnici drvo-metal, pod nazivom "Čas posle". Iz krajnje neobičnog ugla posmatranja koji podrazumeva veliko majstorstvo u pogledu perspektivnih skraćenja, jedva izvodljivo i u crtežu, ostvareno je snažno i ubedljivo delo puno životne snage i energetskog naboja. Svestan težine zadatka, nedostatke perspektivnih skraćenja nadomestio je veoma sugestivnom i duhovitom dosetkom, stavljajući tela ljubavnog para između dve stranice gvozdenog kreveta. Samo umetnik izuzetne darovitosti, poigravajući se sa sličnim temama, uspeva da ne sklizne u banalnost.

Drugu nagradu dobio je Mladen Jevđović za Set dizajn za 6. Jugoslovenski pozorišni festival izveden u ofset štampi koji obuhvata: plakat-poster, plakat informativni, set ulaznica za festival, program festivala - 32 strane i svečanu povelju nagradu festivala. Ovaj rad odlikuje sjajna ideja, jasna poruka i veoma visok stepen profesionalnosti.

Treću nagradu dobila je Biljana Ugren Kovačević za kompoziciju "Glavom", koja se sastoji od tri ženska akta izvedena u tehnici pečene gline. Kod ovih figura zanimljiv je kontrast kao i suptilan prelaz između predimenzioniranog monumentalnog donjeg dela torza i znatno umanjenog dopojasnog, mnogo razuđenijeg, dela tela. Zaista, efektna simbioza suprotnosti izmedu likovne metafore i puke retorike.

U uži izbor kao kandidate za nagrade valja pomenuti: Vladana Terzića, Dušana Starčevića i Zorana Matića.

Najzad, treba pozdraviti odluke uprave Udruženja da Salon postane regionalna smotra likovnog stvaralaštva i da ubuduće ova izložba uvek bude žirirana. No, od samo moralne podrške neće biti mnogo fajde, a ne bi valjalo vratiti se na staro.