U program ovogodišnjeg osmog po redu Bijenala "Suva igla", Selekciona komisija je uvrstila radove 105 umetnika, od ukupno 277 autora koliko ih je poslalo svoje radove na ovu prestižnu svetsku manifestaciju grafike.

Žiri za dodelu nagrada 8. međunarodnog bijenala "Suva igla" pregledao je izabrane radove 28. i 29. aprila 2007. godine u prostorijama Gradske galerije Užice. Žiri je radio u sledećem sastavu:

Velizar Krstić (Srbija)
Ljiljana Ćinkul (Srbija)
Vasiliki Tsalamata (Grčka)
Dimo Kolibarov (Bugarska)
Slobodan Radojković (Srbija)

Dodeljene su sledeće nagrade:

GRAN PRI BIJENALA - Emanuel RANNÝ (Češka)
ZLATNA IGLA - Thea WERNITZNIG (Austrija)
SREBRNA IGLA - Zoran GRMAŠ (Srbija)
BRONZANA IGLA - Ranka LUČIĆ JANKOVIĆ (Srbija)
NAGRADA UČITELjSKOG FAKULTETA UŽICE - Biljana MILjKOVIĆ (Srbija)

i sledeće pohvale:

Ivan NINOV (Bugarska)
Teresa Barbara FRODYMA (Poljska)
Yun Jung SEO (Koreja).

ODGOVOR NA NOVE UPITE

U kontekstu savremenog likovnog stvaralaštva, kada umetnici primenjuju nove opcije, a istoričari umetnosti nove metodologije i kriterijume, ni grafika nije ostala imuna na upite koje donosi novo vreme. U praksi je očito da se njeni parametri redefinišu, a poimanje grafičkog medija i njegovih fenomena postaje sve fleksibilniji. Tome je svakako doprinela i upadljiva primena digitalne tehnologije u umetnosti kao i relativizovanje pitanja umetničkog originala, autorskog otiska, tiraža – tradicionalnih kodeksa tipičnih za ovaj medij. Tako je, dodirujući granična područja grafike, na 25. Grafičkom bijenalu u Ljubljani, 2003, primenjen radikalan koncept grafika bez ograničenja koji je u istom, prevratničkom duhu, fundirao krucijalno pitanje Šta je grafika danas?


Bijenale Suve igle u Užicu je još od svog osnivanja 1993. - godini koja se kod nas pamti po uvođenju sankcija (i vihoru rata) - usmeren ka praćenju i podsticanju standardne grafičke produkcije ostvarene u tehnici suve igle. Neposredni inicijator ove bijenalne izložbe, profesor Bogdan Kršić, i sam je u svom grafičkom radu, još od sredine pedesetih godina, često koristio ovu tehniku. Isto tako, u tehničkom smislu suva igla je, po mišljenju mnogih poznavalaca, najbliža pojmu autorske grafike i to njenom ortodoksnom krilu; stvaranje originalnog grafičkog lista neodvojivo je od umetnikovog rada alatom u materijalu.


Specifična svojstva suve igle u istoriji umetnosti obeležili su veliki umetnici kao što su Direr, Rembrant, Kirhner, Bekman, Pikaso, Diks, Dali...O njenoj vitalnosti u savremenom stvaralaštvu uglavnom govore posvećenici, a suva igla se u praksi često koristi kombinovana sa drugim tehnikama duboke štampe. Ova izrazito crtačka tehnika traži sigurnu i veštu ruku umetnika koji različitim vrstama igala i podešavanjem pritiska ruke menja karakter urezane linije. Kroz neposredno izražen rukopis i živu crtačku akciju, umetniku-majstoru suve igle, pruža se mogućnost da ostvari ubedljive kreativne refleksije. Iz tog konteksta izdvaja se podatak da je mnogim autorima učešće na užičkoj izložbi bio izazov za rad u novoj tehnici, rad po zadatku, kako bi ispitali sopstveni afinitet ka vrednostima medija suve igle. Principom spojnih sudova mapa međunarodnih izložbi grafika se proširuje.

U ovom svojevrsnom iscrtavanju grafičke mape sveta i užičko Bijenale daje svoj doprinos a njegov obim raste iz godine u godinu; na Osmom konkursu Međunarodnog grafičkog bijenala u Užicu, učestvovalo je 277 autora iz 42 zemlje. Prihvatajući grafiku kao sferu umetnosti sa sopstvenim karakteristikama i kreativnim potencijalom, užičko Bijenale zastupa jedan standardni grafički koncept a u procesu njegove promocije i uvida u aktuelnosti uključeni su tradicija, entuzijazam i ambicija. Ovaj umetnički događaj takođe otvara niz pitanja, a dobar deo odgovora, u svom izvornom obliku, pruža sam izložbeni materijal, odabrani grafički radovi kao i nagrađeni autori.

Ljiljana ĆINKUL