OAZA
U trenucima surove stvarnosti, kada su otuđenje i samoizolacija postali svakodnevnica, inicirana svojom maštom i vizijama Milijana Juca Jovanović stvorila je svoju oazu.

Jovanović je u ulozi ideatora i stvaraoca svog sveta unela prepoznantljivi element “ženskog slikarstva”, onaj svet satkan od emocija i najfinijih elemenata prirode. Stvarajući svoju pikturalnu poetiku, autorka spaja elemente figuracije na poseban način i daje im sopstveni pečat. Elemente uzima iz prirode i smešta ih u potpuno novo okruženje, kako kompoziciono tako i funkcionalno. Svojim oazama autorka daje sopstveni pečat duše.

Da li je takav svet moguć? Da li je takva oaza stvarna? Mogućnosti su brojne, kada je formulacija i definicija ovakvog sveta u pitanju!

Ono što je izgledno je podatak da ovakve oaze svako od nas nosi negde duboku u sebi i da su one naša želja i vizija.



Milijana Jovanović je rođena 1944. godine u Oglađenovcu kod Valjeva. Završila je likovni smer na Višoj pedagoškoj školi u Beogradu i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Član je ULUVA-a i ULUS-a.

Goran Sovilj, istoričar umetnosti

______________________________________________



AVANTURA
Poznavati tehnologiju rada, poštovati kanone, znati sve one tajne zanata koje se stiču tek dugotrajnom praksom je jedno, a baviti se istovremeno i eksperimentom i pronicati u nove dimenzije, osvajati nove prostore u umetnosti je nešto sasvim drugo.
U tu avanturu upustila se i akademski vajar
Ljiljana Vojvodić.

Zadala je sebi gotovo nemoguć zadatak, rešiti probleme vajarskog dela pomoću crtačkog alata (ili oružja) - linije. Naravno da svaki ambiciozan vajar, tj. onaj koji računa na kvalitetan ishod svoga rada "teren" priprema mnogobrojnim skicama i studijama koristeći crtačke tehnike dakle liniju. Ako materijal koji koristi Ljiljana Vojvodić - žicu, nazovemo linijom, onda dolazimo do zaključka da ona u stvari materijalom (žicom) crta skulpturu. Nije li ovo slično epohalnom Murovom uvođenju praznog prostora - šupljine u skulpturu koja je dotad bila monolitna. Bilo kako bilo, umetnica žicom - linijom omeđava - iscrtava prazan prostor i zatvara ga tako da taj prostor sada deluje kao vajarsko trodimenzionalno delo - objekat. Prostor koji ispunjava žičani skelet u službi je postizanja jednog cilja a to je da tanana i krhka konstrukcija preraste u masivno, puno vajarsko delo.



Ljiljana Vojvodić rođena je 1954. godine u Zrenjaninu. Završila je Fakultet likovnih umetnosti, odsek vajarstvo, u Beogradu. Radi kao profesor likovne kulture u Rumi. Izlagala ja na 5 samostalnih i 60-tak kolektivnih izložbi i učestvovala u radu trideset likovnih kolonija.

_______________________________________________

SIMBOL
Izložba akademskog grafičara Nenada Kostića iako "bez naziva" ipak ima dominantan motiv, tako reći osnovu svet njegovog likovnog istraživanja - krst. Krst na kome je umetnost oduvek a Kosovo danas.

Simbol koji nije slučajno izabran, simbol koji govori i sam, svojim jezikom nama dobro razumljivim ali likovno obrađen Kostić rukom dobija nova značenja. Govori nam o "periodu 98" o izlasku iz tame o "veri".

Raduje nas da smo poznali Nenada Kostića, njegovu umetnost. Objasnio je posmatraču problematiku kojom se bavi jasnim likovnim jezikom i dokazao nevernima da umetnost može da se stvara i "bez uslova" a da ono što se stvori "bez naziva" kaže toliko toga. Još nas više raduje podatak da Kostić ne samo da živi i radi u Lipljanu nego uči tajnama umetnosti nove naraštaje.



Nenad Kostić rođen je 1975. godine u Prištini. Studije grafike završio je 2001. godine u klasi Zorana Marjanovića na Fakultetu likovnih umetnosti Priština u Zvečanu. Učestvuje na zajedničkim izložbama od 1998. i u radu kolonija od 2004. godine. Dobio je nagradu Longin. Osim grafike bavi se slikarstvom i radi kao profesoe likovne kulture u Lipljanu.

Đorđe Đurić Đota