U
likovnom rukopisu Miroslava Masina, usne su metafora poljupca,
a on je, sa svoje strane, potpuno stilizovan: predstavljen je
samo preko asocijativnog otiska (traga) koji za sobom ostavljaju
upravo Usta kao primarni "sajt" poljupca. Ali, usta
i usne nisu mimetički preslikani, već su višekratno umnoženi,
ili asocijativno isprepleteni sa drugim oblicima i telima: leptira,
gusenica, puževa...
Pri
tome, uopšte nije potencirana, ili izoštrena geneza (poreklo)
usta: podjednako je dozvoljeno i moguće da ona budu ljudska,
kao i životinjska. Odnosno, onoliko univerzalna, koliko je univerzalan
poljubac, ne samo kao prirodni, egzistencijalni, već i kao kreativni
estetizovani ornament.
Jer,
koja tema ili motiv u umetnosti je ornamentalnija od teme ljubavi,
zavodjenja i neizlečive nostalgije za ljubavlju?
U
ovim energetski nabijenim, koloristički upečatljivim i žestokim
slikama Masina, poljubac je podložan tzv. "fenomenološkoj
redukciji": njemu su odstranjeni svi spoljni, nebitni elementi,
uključujući tu i sam koncept identiteta.
Celovitost
figure namerno je izostavljena i samo fragmentarno nagoveštena.
Sve specifične pretpostavke ličnog, telesnog, rodovnog identiteta
neumitno odstupaju u ime dionizijskog slavljenja želje. Tačnije,
poljupca kao želje, koja je danas, više nego ikad, potopljena
u blato socio-političkog delirijuma!
Miroslav
Masin je rodjen 1963. godine. Diplomirao je na FLU u Skoplju
1988. Član je DLUM (Udruženje likovnih umetnika Makedonije).
Studijsko
usavršavanje imao je u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Češkoj.
Živi i radi u Skoplju.
Na izložbi u Užicu, Masin se predstavio sa oko 100 slika iz
tematskog ciklusa "1000 poljubaca".
