ЦРТЕЖ ЈЕ ТРЕПТАЈ…
У цртежима циклуса Треперење који су рађени ортодоксним цртачким техникама - оловкама у боји и графитима, базичну структуру чини свеопшти контраст пуног и празног, простора монохроматске чистоте као и оних простора где је потенцирана веристичка обрада бојом карактера делова цртане материје. Мотиви на основу којих се гради структура и подструктура слике јесу животиње и артифицијални прикази животиња (веристичка обрада) који се увек и искључиво налазе у пејсажу (просторност путем белине и засићене таме).
Привиђење 2
Простор изнедрен путем доминантних енергетских линија и набујалих маса тих линија, ликовни је одговор Јелене Шалинић на егзистенцијално питање Свеприсуства и слободе. Сагрегацијом једног елемента натуралног окружења пројављује се микросавршеност, док се макросавшеност еманације примордијалног исказује кроз целину призора, пејсажа на коме сасвим намерно нема човека. Људско биствовање проткано антиномијама констернира уметницу као и безбројне пре ње, али она силином талента и знања на то може да да одговор и то овом изложбом чини. Погубни уплив човека у забрањене аспекте биствовања симболички је представљен цртежима играчака животиња у истим пејсажима које су ту у бласфемичном покушају да замене сам живот. Уместо чудесне сложености живота и бића њиме испуњеним, стоје бездушни артифекти од пластике који само спољном појавношћу имитирају живот.
Концепт рустичног творења цртежа пејсажа изведених у једном даху (трептај космичког) насупрот детаљно-ликовног аналитичког приказа појединачних живота и имитација живота (трептај космичког?) има сврху да наш духовни поглед и мисао упути ка виђењу безгласног вриска васионе којим је овај свет и створен, али и да у ту васиону пошаље опомену. Јер ноторно је да уметност која нема елеменат макар акцидентивне ангажованости у духовном смислу остаје неусмерена и расплинуто је самозадовољна. Готово стерилна. Уметник својим духом, душом и разумом реагује на себе и свет око себе, те епиклазом уметности даје одговор на спознаје које су у основи узвишене-дивне, односно ниско-одвратне.
Одговор Јелене Шалинић је да у једном креира склад узвишеног кога у пуном интезитету лепоте видимо очима на њеним цртежима, али и подтекст ниског, опомену коју спознајемо умом. То је за онога ко уме да види кенотично искуство после кога само можемо бити бољи људи, односно световни владари на планети Земљи како уметница посматра улогу човека. У форми осећајног, у исто време софистицираног и моћног цртежа, као ретко када призвана је модернистичка и постмодернистичка идејна ангажованост која контексту даје посебно место а ванформатском спознавању дела верификациону условност. Етичност и етеричност проткане у неконформистичком акту слободног човека-уметника одувек су биле покретачке силе Уметности која у новом веку тек треба да докаже своју виталност, а дела Јелене Шалинић настала у циклусу Треперење јој правоверно дају допринос који сада није лако измерити. То остаје времену, историји и свима нама. Плодови проживљавања, тиховања и рада посвећене уметнице су у 2007. години већ били уочени, те је добијањем две значајне награде за цртеже из актуелног циклуса отпочела њихова јавна верификација...
... Како знамо да је у реалности сна све ма како било апсурдно, уствари потпуно оправдано и логично, тако и у реалности Србије, Европе и света у 21. веку вандалско третирање уметности одиста јесте бизарно али истовремено и логично и нормално. Међутим, сан има чудна правила и непредвиљив ток, па то уништење понекад као у случају најновијих радова Јелене Шалинић постаје своја антитеза. Сан или ноћна мора, какогод, логика реалности сна умогоме влада нашим животима, што је веома тешко оспорити. За правилну перцепцију ове изложбе је пак једино важно да је она у уметности и једина могућа логика, а да је цртеж трептај који траје бесконачно и у коме време тече унутар њега.
Марко Терзић |
