ГЕРА – МИТ УРБАНЕ КУЛТУРЕ
Душан Герзић је сликар чија заоставштина броји око 150 слика и 500 цртежа. Био је ди-џеј у клубовима “Академија” и “Звезда”, сарадник Студија Б, графички дизајнер и фотограф. Сарађивао је са групама Електрични оргазам, Хаустор, Идоли, Екатарина Велика…
Бик
Његова биографија и фрагменти његовог донедавно расутог дела већ сами покривају оно што данас називамо београдском сценом осамдесетих година. Ниједан уметник те сцене није, још за живота, постао мит урбане културе. Харизма, бунт, несхваћеност, несмиреност, ослобођени и често неусмерени сликарски таленат, чине да данас кажемо да се једино мит о Душану Герзићу, београдском уметнику, може мерити са митом уметника попут Jean Michel Basquiat-a ili Keith Haring-a.
Његово дело одликују најважније карактеролошке одреднице постмодерне: од самоће и прогонства до екстремног, животног и уметничког номадизма – несмиреност и сликарска искреност су му омогућиле да, уместо моде и трендоманије, следи искључиво унутрашње осећајне и сопствене моралне законе. У томе је и највећа вредност његовог уметничког става. Наглашено експресивни, изузетни цртежи и слике од данас нису више само интимне белешке уметника који стално сумња у себе – они су данас артефакти једног изгубљеног времена, коначно приспели у историју уметности.
Човек са котуром
"Истина је да нас живот једног аутора ничему не учи, а ипак – када бисмо знали да га читамо – нашли бисмо ту све, пошто је он отворен према делу. Ми никада не напуштамо свој живот. Ми никада идеју нити слободу не видимо лицем у лице." (Мерло-Понти)
Лидија Мереник
Фигура са крилима
Душан Герзић Гера (Београд, 1961-1998). По завршетку Факултета примењених уметности у Београду одлази 1986. у Париз на Ekol de Bozar, а потом у Њујорк где живи и слика наредне три године. Са групом интернационалних уметника 1991. у Паризу оснива динамичну уметничку колонију La Farž, где живи, ради и излаже до 1997. (групне и самосталне изложбе). Сматра се за једног од наших најталентованијих ликовних уметника с краја 20. века. Нов, космополитски идентитет је оно што га је учинило номадом-сликарем без завичаја, који лута од Париза до Њујорка и у свој опус укључује све што му изгледа битно за сопствену визију непоновљивости садашњице. Од рок-дизајна до психоделичне калиграфије wild style-а, сваки екстремизам осамдесетих и деведесетих оставио је трага на његовом делу творећи један специфичан и циничан, и надасве нов језик критичке фигурације и патос човека на крају века без хероја. Најпознатији је по својим цртежима и циклусима слика Лебдећа бића, Ратници и Бикови.
|
