ДВАДЕСЕТИ…
Циљ сваке салонске ликовне смотре, било да се односи на уметничку продукцију града, региона, државе или има чак интернационални предзнак, јесте да од првих корака гради сопствену репутацију, нудећи један нови простор слободног израза, истраживања и препознавања. Овакве изложбе треба да пруже ону врсту ексклузивитета, у смислу да нуде јединствену могућност да се сагледа пресек савремене уметничке продукције одређеног поднебља и да буду места која наговештавају нове тенденције и токове.
Драган Јовићевић
Циљ, дрво
Пре читаве две деценије, Удружење ликовних уметника Ужица, покренуло је своју годишњу ликовну смотру под називом Салон Удружења ликовних уметника Ужица. Од 2001. године управа истог удружења амбициозно је одлучила да Салон постане регионална смотра уметничког стваралаштва и од тада ова изложба постаје жирирана.
И тако сваке године, у исто време, исти и неки нови људи, а опет, увек другачије. Они „исти“ имају оправдање да буду ту, ако су бар за педаљ свежији, храбрији и аутентичнији у односу на претходну годину. А они „нови“ сами по себи изазивају радозналост, али се и од њих изискује квалитет.
Овогодишња селекција 20. Регионалног ужичког ликовног салона, пружила је солидну поставку. Салон је поново прилика да засијају и неки стари, и неки нови. По квалитету, тематском диверзитету, техникама и медијима, поетикама и сензибилитетима понуђених радова, овај салон оставља општи утисак велике разноврсности.
Александра Павићевић
Мапирање, видео рад
Неки од представника ликовне сцене ужичког краја, који су предњачили током претходне две деценије, развејани су по другим просторима, неки су престали да стварају, неки су престали да излажу (уопште или на овом салону), док на срећу, има и оних који су успели да очувају виталност и стваралачки континуитет до данашњих дана. Но, посебан куриозитет овогодишњег салона и свакако оно што охрабрује, јесте чињеница да добар део представљених уметничких радова долази, управо, од аутора млађе генерације. Наслућује се, по њиховим појединачним радовима, представљеним на овом салону, да су они носиоци једног новог замаха, нове снаге и енергије, која ће свакако и овом салону дати „преко потребну инфузију“, а такође и целокупном ликовном програму институција културе у региону. Млади обећавају! И ту се онда хвата смисао у очекивању свежег и аутентичног. Макар једног. На срећу, њих је ове године више. Понекад се каже „много званих, мало одабраних“. Тако је увек, и у животу и у уметности. Но, то није разлог за рађања сујета и суревњивости. Па уколико се и тако деси, оно свежине што је овде искрсло, има толику снагу да претегне тас и да обесмисли све локалне херметичне тонове.
Сретен Танасковић
Кад певци марширају, комбинована техника
Награда салона припала је Биљани Угрен Ковачевић за просторну инсталацију Машан и Радан, израђену од жичаног плетива. Приступ Биљане Угрен Ковачевић опомиње нас на савремено поимање скулптуре, када сама скулптура престаје да буде затворен, изолован предмет у простору, већ постаје део амбијента, интерактивни елемент у простору, израђен од најразличитијих материјала. Ова уметница, познавањем технологије рада, стиче пуну сигурност да се бави експериментом и тако прониче у нове просторе. Жицом и жичаним плетивом гради тродимензионалне форме предимензионираних деформисаних портрета, на ивици са апстаркцијом. Видна је њена зрелост у прочишћености и сведености форме. Ерудиција, суверено и слободно формулисање визуелних исказа уочљива је кроз синтезу неоавангардних експеримената у домену деструкције и трансформације скулптуре, оптичке структуре, као и извесних реторичких постмодернистичких елемената. На тај начин, простор који испуњава танана и крхка конструкција са „опном” од жичаног плетива, интервенцијама уметнице, добија снажни нови облик и прераста у масивно и пуно вајарско дело.
Награда за најуспешнијег младог уметника:
Александар Димитријевић
Без назива, уље на платну
Награда за најуспешнијег младог уметника додељена је Александру Димитријевићу за слику Без назива у техници уље на платну. Радови Александра Димитријевића, које смо већ навикли да гледамо на бројним групним интернационалним и самосталним изложбама, одликују се изузетном аутентичношћу. Карактеристичан је по јаком графизму и свођењу на линеарност. Његова тематска подлога јесу друштвене игре, што чини неисцрпан извор сагледавања и представљања свакодневних ситуација на пољу међуљудских односа. Различити облици доколичарења, представљени су фронтално. Хоризонталне и вертикалне линије различитих величина, низови бројева и табли представљају белешке победа и пораза, и аутор то збија у формат слике, чиме истиче њихов ритам и склад. Александар Димитријевић успева у свом покушају да од тривијалних ситуација, баналних ствари и свакодневних забелешки створи уметничке форме, односно визуелно упечатљиве ликовне целине.
Посебна похвала Салона:
Биљана Цицварић
Дебакл, уље на платну
Посебна похвала салона припала је и Биљани Цицварић, ауторки, која на својим платнима третира проблем простора, ограничености, слободе... Реч је о сликама топлог хроматског регистра, у којима се наглашава контраст који наговештава и пробој светлости. “Инфантилност“ у узразу, огледа се у сликарским и цртачким елементима, “угребавањима“ и “доцртавањима“.
Овогодишња селекција радова ужичког салона, указује да ова изложба, као и већина слично конципираних изложби код нас, а нарочито у унутрашњости Србије, постепено сазрева у свом природном путу да напусти лежерни салонски концепт и да се усмерава ка изложби која се формира око одређене тезе и која настаје као производ проблемског промишљања актуелне ликовне продукције или једног њеног дела.
Слађана ВАРАГИЋ
|
