Да географски духовни пејзаж трајно одређује и душевни пејзаж, потврђује шеснаест нових портретних слика Радомира Верговића. Представљајући шеснаест портрета знаменитих Ужичана (Маге Магазиновић, Михајла Миловановића, Бранка Поповића, Миленка Мисаиловића, Малише Атанацковића, Љубомира Стојановића, Милоша Перовића, Љубомира Каљевића, Милутина Ускоковића, проте Гаврила Поповића, Стива Тешића, митрополита Јосипа Цвијовића, Андрије Мирковића, Милоша Трифуновића, Зорана Герзића, Крсте Смиљанића и Љубомира Симовића) Радомир Верговић баца ново светло на ове личности које су задужиле не само Ужице већ и читаву Србију. На овим сликама, на којима оживљава дух праотачких части, поменуте личности представљене су у свој својој сјајности и лепоти.
Верговић је сценичан сликар који уме да пронађе нове, зачудне констелације између портрета и предмета-атрибута које за те портрете везује. Он је дисциплинован, сабран и избирљив уметник организоване осећајности, који свет осећа прецизно и слика трезвено са пуном свешћу. Он, очигледно, не љуби необуздану машту, већ имагинацију у контексту нечег што је могуће. Простор на његовој слици која зрачи неком тихом хармоничношћу и контемплативном сабраношћу, доживљавамо више као метафизичко отеловљење, него као конкретну реалност.
Сликари Михаило Миловановић и Бранко Поповић
траже своје Ужице
Верговић користи поетику сликарског барокног колажа, градећи своју слику по принципу „савладавања слике дугом сликом“. Његове многоличне слике сачињене су од портрета и „слика у слици“, од варијанти стварности доведених у један аисторијски, зачудни сплет. Овог уметника занима иконичка синтеза свих елемената на слици, синтеза која ће на неки начин посматрачу осетљивог духовног и душевног састава бити изазов да предметни реквизитаријум повеже са ликом који је представљен у централном делу слике. Мислим да нећемо погрешити ако кажемо да се Верговић бави тајним констелацијама између људског лица, времена и опсесивних предмета.
Верговићево сликарство јесте сликарство знака и симбола. Све је на овим необичним портретима прецизно визуелно осмишљено и ликовно структурисано. Предмети које Верговић слика уз портрете људи чији су га животописи узбудили (скиптар, књига, наковањ, пањ, мастионица, мач, кључ) преточени су у својеврсне естетске знакове. Ти предмети су заправо мислени предмети који поседују свест и памћење.
Ово сликарство је иконички испуњено и наративно и стилски прочишћено. Оно се одликује визуелно-појмовном чистотом.
Завет митропoлита Јосипа Цвијовића
Дух финесе, лирске елевираности и организоване осећајности све преосвештава на овим сликама које су више разложне него импулсивне. Оне су окренуте унутрашњем свету људи која су на њима приказани, а по природи ствари, такав унутрашњи свет је тешко ухватљив. Зато овај осетљиви уметник не описује већ на својим сликама изражава унутарње поимање људских лица која су га заинтригирала. Он је песник визуелних успомена и интроспективних сугестија. Гледајући његове слике тонски модулиране, лирски евокативне и поетски осебујне, немогуће је не присетити се Пруста и његовог одмотавања успомена и сугестија. На овим сликама импонује биолошка свежина, техничка дотераност структура и блага наративност. За овог уметника, материја и фактура основне су преокупације и драгоцено ткиво слике у коме је скривен мирис тајних вибрација и енергија. Површина платна се обрађује са пуно истрајности и дионизијске радости сликања. Племенита пиктурална материја и фине колористичке хармоније одају осетљивог човека, без остатка предног сликарском чину, уметника коме је подједнако стало, колико до интензитета доживљаја, толико до материјалности сликарског призора.
Љубомир Стојановић
На овим портретним сликама, Верговић нам се открива као поуздан зналац портретне психологије и одличан опсерватор у вештини портретисања. Он слика лице ослобођено од маске друштевене позе. Он је загребао дубоко испод површине физиогномије, психолошки је откопчао своје ликове и открио им душе на лицима. Његова портретна интуиција постиже дијалектику физиономије и психе. Има на његовим портретима нечег од патине мајстора холандске школе (ту, свакако, мислим на Халса) а опет, лица које Верговић слика, тако су ововремена. Јер, он уме да у углу уста или одсјају ока кондензује душу портретисаног и тако га душевно разголити. На лицима портретисаних тако оживљава тајанствена механика психе, тачност виђеног, а уметникова драматична, скоро цртачка еуритмија и гестуална драматика попримају једну еминентну естетску вредност.
Драган ЈОВАНОВИЋ ДАНИЛОВ
Дошљаци примају у град Милутина Ускоковића
Радомир Верговић рођен је 1939. године у Ужицу. Академију за примењене уметности, сликарски одсек, у Београду, завршио 1966. године у класи професора Винка Грдана и Рајка Николића. Члан је УЛУПУДС-а од 1972. године.
Осим сликарства, бави се цртежом, графичким дизајном, карикатуром, мозаиком и ликовном критиком. Излаже од 1960. самостално и групно у земљи и иностранству. За свој рад добио је више угледних награда и признања.
Живи и ради у Ужицу.
Адреса: Трг Св. Саве 26, 31000 Ужице
Тел.: 031 520 398, 511 033, 064 382 15 77
E-mail: vergovic@ptt.rs, radomir.vergovic@gmail.com
Списак дела на изложби:
1. Сликари Михаило Миловановић и Бранко Поповић траже своје Ужице, 2007, 95 х 85 cm
2. Дегаова Мала балерина игра за Магу Магазиновић, 2007, 95 х 85 cm
3. Ковачница на Чаковини Љубомира Симовића,
2007, 95 х 85 cm
4. Миленко Мисаиловић пред Платоном промишља Велику тајну, 2008, 95 х 85 cm
5. Пут у светлост Малише Атанацковића,
2008, 95 х 75 cm
6. Љубомир Стојановић,
2008, 95 х 75 cm
7. Крст Андрије Мирковића,
2008, 80 х 60 cm
8. Милош Перовић, јунак у песми, песма у јунаку,
2008, 80 х 60 cm
9. Српски ђенерал Крста Смиљанић,
2008, 80 х 60 cm
10. Две државе Милоша Миша Трифуновића,
2008, 80 х 60 cm
11. Завет митроплита Јосипа Цвијовића,
2008, 80 х 60 cm
12. Дошљаци примају у град Милутина Ускоковића,
2008, 80 х 60 cm
13. Крстови проте Гаврила Поповића,
2008, 80 х 60 cm
14. Љубомир Каљевић уређује Србију,
2008, 80 х 60 cm
15. Живот у кадру Стива Тешића,
2008, 80 х 60 cm
16. Чудовите руке Зорана Герзића,
2008, 80 х 60 cm
17. Последњи чувар светиња,
2005, 100 х 80 cm
18. Последњи чувар светиња II,
2005, 95 х 70 cm
19. Одлазак, 2005, 95 х 70 cm
|
