Сликар и цртач Ненад Жилић, веродостојни је представник фантастичне, фигуративне вероисповести и творац једног самородног визуелног мита заснованог на езотеричном симболизму и језику барокног нагомилавања, при чему се архитектура снова умножава до у бесконачност. Но, иако је склон фантастичним агломерацијама, целина Жилићеве слике доима се као уравнотежено, спиритуално сабиралиште нуминозне језе.

Жилић је временом засновао застрашујућу цртачку и сликарску самобитност, поособљен, медиални свет у коме насупрот сила таме и дезинтеграције стоји упућеност на смисао једног вишег реда. Овај метафизичар у тами опседнут је голом телесношћу, Валпургијином ноћи бића, светом мрачних примисли које долазе из „сјаја и сенки Персефоне“. Он је особени теолог пустоши, који иконизује тело у распадном постлудију. Жилићева слика је простор у коме почиње уметников озбиљан, мушки спор са Сотоном, јер сав сликарски пут Ненада Жилића јесте у томе да се дубећи у ништавилу дође до лепоте. Његова слика, то је одуховљена зона изграђена на роњењу у неосветљене адске слојеве подсвести. Он слика људске развалине које се све заједно доимају као каква карнална хибернирана људска руина, људско свемесо у хладној модрини космолошке тмине, на крају тужне драме људског постојања.

Последња вечера за Ван Гога, уље на платну, 145х125 цм

У новијим сликама из 2007. године, Ненад Жилић открива своју контемплативну природу окренуту према оном тамном огледалу скривеном дубоко унутра. Пејзаж који се појављује више није урбан. Брутална и енергична импулсивност, финална оштрина и продорност као битна специа Жилићевог ранијег израза, сада је еволуирала у зрелу контемплативност над једним распадајућим светом, а да није изгубила ничег од сугестивности и интензитета раније Жилићеве апокалиптичке визије. У медиалном споју северњачке магије (сетимо се Гриневалда) и једног медитеранског генетског знака који рачуна са дубоким слојевима несвесног, жилићевски говор тела упућује на чудовишне размере трагичног.

Икаров сан, уље на платну, 146х114 цм

Боравак у Нормандији донео је, несумњиво, један нови квлитет Жилићевој слици. На овим сликама отварају се вилински видици и хипнагогички пејзажи. Буде се страхобни простори мистерије.

Дубока, есенцијална радост цртања као обредне активности, оживљава на цртежима надземаљске финоће Ненада Жилића. Његова линија, неприкосновена и тачна, снажне гестичке понесености, драматског немира и линеарног замаха, вођена је једном интуицијом, која је кадра да неумољиво прецизно организује цртачко поље. Та тачност Жилићеве линије долази заправо од једне духовне прочишћености која ју је и произвела. Иза његових комплексних цртежа са сложеним агломерацијама и различитим динамичким нивоима, стоји, несумњиво, езотерично надахнуће. За овог уметника цртање је ишчитавање света изнутра, спасоносно бележење, приповедање линијом која постаје својеврсна езотеријска шифра.

Скидање са крста, уље на платну, 190х135 цм

Жилићеве слике, које је произвела једна стрпљива преданост усмерена колико на детаљ толико и на целину слике, чине повест о људским телима која одлазе. „У нашем времену само велики и неподмитљиви уметници наследници су мита и магије. Они су ти који у шкрињи своје ноћи и своје маште чувају основну залиху људског бића током ових векова дивљачке отуђености“ – записао је Ернесто Сабато. Својим самогосподством сликарство Ненада Жилића окренуто је како прошлости сопства, тако и новом добу трансцеденције.

Драган Јовановић Данилов