ПРЕД СКУЛПТУРАМА
НИКОЛЕ ЈАНК0ВИЋА

Један овлашни поглед на целину опуса Николе Јанковића лако ће открити различите нивое стилизације форме који, увек у орбити фигуративног, паралелно постоје и смењују се у радовима насталим у исто или приближно исто време.

Низање радова по годинама и њихово упоређивање неће, дакле, открити линију која постепено или континуирано води према упрошћавању, свођењу.

Оља Ивањицки	М. Поповић

Јасно је, отуд, да је за сваки рад пронађена посебна мера, одређен посебан језик, у имагинацији сагледан посебан архетип коме се тежило.

Уметников став да нема суштинске разлике између фигуративног и апстрактног треба видети у овом светлу и протумачити га свешћу да је идеална скулптура (а тиме и ремек-дело) могуће и у оквиру фигуративног и у оквирима апстрактног проседеа.

Милета ПРОДАНОВИЋ

Посматрач	Ратник