Све је почело идејом (зачето је у идеји) и одражава се идејама, а саме идеје немају краја.

Нада, вера и сумња, само су ступњеви идеја.

СМРТ И ЂАВО НА ГОЗБИ У ДОБРУНУ
уље на платну, 2007.

У овим сликама је сама уметност као чин пронашла свог апостола. Овде је боја облик вере, а лепота циљ и исходиште те вере.

Овде су се уметник као жртва своје уметности и слика као исходиште те борбе и искушења ѕа слику нашли пред судом публике и њених ћуди.

СЈЕНИЧКО ЈЕЗЕРО БЕЗ ВОДЕ
уље на платну, 2003.

Уметников судар са спољашњим светом и преживљавање тога, загонетање и одгонетање тог одјека у самом бићу уметника је производ који називамо сликом. Уметност као занат, а занат као судбина.

ВЕЗНЕСЕЊЕ СЕЉАКА ИЗ СИРОГОЈНА
уље на платну, 1991.

Техника, као вид магије опчињавања, надигравања са самом суштином материје, објективног и предметног света, његово превођење у сферу духовног, метафизичког, а ипак људског, личног и поетског стања. Поглед на свет и његово јавство.

ПОРТРЕТИ
1975 - 2007.

Као што је произашла из душе уметника, мага, мајстора, ова уметност графике суве игле треба поново и да заврши и смири у оку, у души публике и тако затвори свој круг смисла и постојања.

СВИРАЈ ГОЉО, ИГРАЈ ДРОЊО
уље на платну, 2001.

Рука мајстора се осећа свуда и уствари она остварује мајсторски тај однос, везу душе кроз прошло време, садашње и будуће (у смислу значења) и срца као напона, набоја и ритма интензитета постојања и трајања.
(ТЕКСТ: Обрад Јовановић)

ПОДУШЈЕ
уље на платну, 1994.