ОАЗА
У тренуцима сурове стварности, када су отуђење и самоизолација постали свакодневница, иницирана својом маштом и визијама Милијана Јуца Јовановић створила је своју оазу.
Јовановић је у улози идеатора и ствараоца свог света унела препознантљиви елемент “женског сликарства”, онај свет саткан од емоција и најфинијих елемената природе. Стварајући своју пиктуралну поетику, ауторка спаја елементе фигурације на посебан начин и даје им сопствени печат. Елементе узима из природе и смешта их у потпуно ново окружење, како композиционо тако и функционално. Својим оазама ауторка даје сопствени печат душе.
Да ли је такав свет могућ? Да ли је таква оаза стварна? Могућности су бројне, када је формулација и дефиниција оваквог света у питању!
Оно што је изгледно је податак да овакве оазе свако од нас носи негде дубоку у себи и да су оне наша жеља и визија.
Милијана Јовановић је рођена 1944. године у Оглађеновцу код Ваљева. Завршила је ликовни смер на Вишој педагошкој школи у Београду и историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Члан је УЛУВА-а и УЛУС-а.
Горан Совиљ, историчар уметности
______________________________________________
АВАНТУРА
Познавати технологију рада, поштовати каноне, знати све оне тајне заната које се стичу тек дуготрајном праксом је једно, а бавити се истовремено и експериментом и проницати у нове димензије, освајати нове просторе у уметности је нешто сасвим друго.
У ту авантуру упустила се и академски вајар
Љиљана Војводић.
Задала је себи готово немогућ задатак, решити проблеме вајарског дела помоћу цртачког алата (или оружја) - линије. Наравно да сваки амбициозан вајар, тј. онај који рачуна на квалитетан исход свога рада "терен" припрема многобројним скицама и студијама користећи цртачке технике дакле линију. Ако материјал који користи Љиљана Војводић - жицу, назовемо линијом, онда долазимо до закључка да она у ствари материјалом (жицом) црта скулптуру. Није ли ово слично епохалном Муровом увођењу празног простора - шупљине у скулптуру која је дотад била монолитна. Било како било, уметница жицом - линијом омеђава - исцртава празан простор и затвара га тако да тај простор сада делује као вајарско тродимензионално дело - објекат. Простор који испуњава жичани скелет у служби је постизања једног циља а то је да танана и крхка конструкција прерасте у масивно, пуно вајарско дело.
Љиљана Војводић рођена је 1954. године у Зрењанину. Завршила је Факултет ликовних уметности, одсек вајарство, у Београду. Ради као професор ликовне културе у Руми. Излагала ја на 5 самосталних и 60-так колективних изложби и учествовала у раду тридесет ликовних колонија.
_______________________________________________
СИМБОЛ
Изложба академског графичара Ненада Костића иако "без назива" ипак има доминантан мотив, тако рећи основу свет његовог ликовног истраживања - крст. Крст на коме је уметност одувек а Косово данас.
Симбол који није случајно изабран, симбол који говори и сам, својим језиком нама добро разумљивим али ликовно обрађен Костић руком добија нова значења. Говори нам о "периоду 98" о изласку из таме о "вери".
Радује нас да смо познали Ненада Костића, његову уметност. Објаснио је посматрачу проблематику којом се бави јасним ликовним језиком и доказао невернима да уметност може да се ствара и "без услова" а да оно што се створи "без назива" каже толико тога. Још нас више радује податак да Костић не само да живи и ради у Липљану него учи тајнама уметности нове нараштаје.
Ненад Костић рођен је 1975. године у Приштини. Студије графике завршио је 2001. године у класи Зорана Марјановића на Факултету ликовних уметности Приштина у Звечану. Учествује на заједничким изложбама од 1998. и у раду колонија од 2004. године. Добио је награду Лонгин. Осим графике бави се сликарством и ради као професое ликовне културе у Липљану.
Ђорђе Ђурић Ђота
