Шеснаести
регионални ужички салон, попут сочива увеличава и нашим
духовним очима разоткрива јединствене уметничке разноликости
и разноликости уметничког јединства, реални тренутак
стања уметничке свести у овом поднебљу, данас. Почнимо,
најпре од троје награђених уметника.
Сликарска
авантура Славенке Ковачевић усресређена је на сликарску
материју која се код ове уметнице оформљује интуитивно,
кроз недескриптивне, фактурне потезе који су у служби
истраживања понора езотеријскодуховне интиме. Рађене
у ниском колористичком регистру, слике Славенке Ковачевић
импонују драматичношћу сликарске материје која у себи
скрива тајне вибрације и енергије. Значења исијавају
из саме растрзане фактуре која ништа не описује, већ
открива душевно стање кроз чулно светло које из те фактуре
иманира.
ДРУГА
НАГРАДА
Александар Димитријевић: 239 ЦМ
уљани пастел и аутолак на картону, 200 х 210 цм
Имајући
као репер радове америчких графиташа, а нарочито слике
Жана Мишела Баскијата, Александар Димитријевић на својој
монументалној слици са јарком, турбулентно жутом позадином,
најбаналније бројеве транспонује у знакове лепе гестичке
драматичности. Ти знакови усмерени су на једно савремено,
младалачко и (критичко?) сагледавање и регистровање
брзине савременог живота и чудовишних размера времена
у коме живимо.
ТРЕЋА
НАГРАДА
Наташа Жилић: Пејзаж
уље на платну, 90 х 110 цм
Наташа Жилић, као тихи звонар акваријумских плаветнила
и тајанствених преплитања светлости и сенке, свој свет,
ипак гради од светлости дана, настојећи да својом осетљивом
феминилном екстатичношћу изнова просветли суштински
смисао крхког, лелујавог, лепог. Код ове уметнице све
је усмерено на то да се ситним мрљама боје и импресионистичким
атмосферским титрањем светла, сугерише илузија једног
измаштаног простора. Утиску просторне ониричности доприноси
треперави штимунг лишћа у крошњама, вибрирање светлости,
игра осунчаних простора и сенки.
Обрад Јовановић наставља своје убедљиво сликарско приповедање
које дубоко понире у геологију народне културе, фолклора
и пучке мистике, одржавајући висок стандард свог сликарског
писма.
Радомир Верговић је песник визуелних успомена и интроспективних
сугестија. Код овог уметника импонује лирска евокативност
сликаног призора која поприма обол симболичког пејзажног
сликарства.
Божо Ковачевић је структурисао златиборски крајолик
на тај начин што је дисциплиновао своју имагинацију,
доводећи је до пречишћености и лиризма који могу да
импонују.
Драган Димић окреће се пластичко поетској митологизацији
која на један иманентно сликарски начин култивише и
интуира смисао органичког знака архетипског карактера.
Слободан Станић Џинги: Блажен међу женама
уље на платну, 81 х 100 цм
Уздржаном,
муклом палетом, сведеном на умбру и инкарнат, Слободан
Станић Џинги експресивно, широком потезом, слика људска
лица тако што их својом портретном интуицијом психолошки
откопчава и душевно разголићава, спајајући и измирујући
физиономију и психу.
Драгић Петровић Медош са префињеном лирском модулацијом
слика фигуру флаутисткиње у заносу. Импонује његова
сликарска материја, медоносна и префињена, која зрачи
у правцу нашег срца.
Милован Даговић Даго је префињен цртач који кроз поособљене
иконичке знакове и симболе креира причу о балканској
земљи, доказујући колико је цртеж самосталан домен.
Никола Петронијевић на својим керамичким радовима опсесивно
и посвећено елаборира геометријски архетип спиралне
форме, која у себи носи тежњу човека да живи своје бесконачне
размере.
Софија Бунарџић нас својом керамопластиком прожетом
финим симболичким и лирским набојем враћа архетипским
указањима. Форма је осмишљена прецизно, са лепим еротским
набојем који односи премоћ над рационалним принципом.
Писац и концептуални уметник Миленко Пајић у својим
"Новим прилозима за појмовник постмодерне уметности"
проширује поље својих истраживања односа текста и слике,
стварног и измаштаног, видљивог и невидљивог.
Биљана
Угрен Ковачевић представила се са три стилски и језички
прочишћене скулптуре камерног типа у којима заснива
један посебан облик онтологије деформације. Пуне и сензуалне
диспропорције заустављене у покрету омогућавају посматрачу
да сагледа ону оштру границу измеду статичности и замаха.
Графички
листови Александре Павићевић одишу концептуалним аскетизмом
до кога је ова уметница стигла кроз један готово зеновски
процес прочишћавања и редукције концентрисане графичке
интуиције.
Драган
Јовићевић: Пловидба
дрво-метал, 44 х 44 х 160 цм
Брутална
и енергична импулсивност и финална оштрина на скулптурама
Драгана Јовићевића сада је на његовој скулптури у дрвету
и металу еволуирала у зрелу контемплацију над женом
која свира виолину, гоњена апокалиптичном визијом, која
однекуд прети.
Јован Пантовић представио се цртежом великог формата,
на коме је кроз барокне агломерације представио координате
свог опсесивног света.
Алегоријски
романтизам Драгана Томановића происходи из митопоетских
пројекција срећних времена. Венера, или Афродита, представљена
је на његовом платну као посредник између Бога и света,
као једно светло у хладноћи свемира.
Сликајући надгробне споменике, Миљана Драшковић нам
показује колико су они повезани са људском душом. Звучним
колоритом и вибрантном палетом, ова уметница развија
форме и пластичне односе које потом уоквирује лаким
контурама.
Са иконописачком смиреношћу Јелена Гускић Петровић слика
Светог апостола Павла, и остварује прави драгуљ иконописачког
умећа.
Дејан Богдановић се представио са два мала портрета
(сликана уљаним пастелом) на којима до карактера сликаног
лица долази кроз физиогномске деформације.
Биљана
Милојевић представник је лирске апстракције са извесним
асоцијативним елементима којима ова млада уметница сведочи
о свом опсесивном свету.
Горан
Јовић: Страдалници
уље на платну, 100 х 85 цм
Горан
Јовић на своје сугестивно платно "Страдалници"
преноси пресну стварност постојања логора, хотећи да
нам предочи вишеструке облике постојања нечастивог.
Префињена колористичка музика плави нас са слике Марије
Топаловић на којој све преосвештава један младалачки
полет и ведро поуздање.
Боривоје Јовановић сликар је медитеранске душевности.
Маслина у центру његовог платна није тек пуко стабло,
већ и својеврсна идеја о трајању у времену.
ЗАПИСНИК
Комисија у саставу Никола Кусовац (члан), Љубица
Миљковић (председник) и Јован Ракиџић (члан),
састала се у Ужицу, 27. новембра 2004, у 12 часова,
да би за Ужички регионални салон 2004, одабрала
експонате и доделила три награде.
После
прегледа 50 приспелих радова од 31 аутора, за
излагање је примљено 39 од 29 уметника. Такође
једногласно, чланови су донели одлуку о наградама.
Прву
награду добија Славенка Ковачевић Томић за
испољену стваралачку радозналост у истраживању
пластичне структуре, материје и садржаја којима
проширује изражајне могућности традиционално схваћене
слике.
Другу
награду добија Александар Димитријевић који
постмодернистичким средствима гради монументалне
композиције, чије се вредности темеље на експресији
поједностављеног цртежа у функцији савремене иконографије.
Трећу
награду добија Наташа Жилић за неговање интимистичког
и поетско реалистичког ликовног исказа, који се
одликује пиктуралном засићеношћу, трагању за суптилним
хармонијама и лирском атмосфером. |
