За 17. регионални ликовни салон "Ужице 2005" приспела су 64 рада од 32 аутора. Жири у саставу Никола Кусовац (председник) и чланови Љубица Миљковић и Јован Ракиџић за излагање је одабрала 48 дела од 30 уметника. Једногласном одлуком додељене су и награде.

ПРВУ награду добио је Слободан Станић Џинги за успешно заокружење вишегодишњег истраживања унутар поетике експресионизма геста и боје, при чему је своју пажњу усмерио не само на форму него на суштину пластичних садржаја.

ДРУГА НАГРАДА
Маријана Тодоровић
ЗАКЛОН, акрил на платну

ДРУГУ награду добила је Маријана Тодоровић за испољено осећање да минамалним средствима, редуковањем цртежа на саму бит и одмереним колористичким хармонијама оствари сугестивно дело.

ТРЕЋУ награду добио је Никола Петронијевић који успешно своди форму на живо ритмоване широке и поједностављене површине оживљене скоро пиктуралним осећањем за фактуру и понекад вредностима различитих материјала.

ТРЕЋА НАГРАДА
Никола Петронијевић
ПРОЖИМАЊЕ, печена теракота

Према оцени Драгана Јовановића Данилова који је написао предговор за каталог изложбе, 17. ужички регионални салон нешто је слабији у квалитету понуђених дела него ранијих година, али је донео неколико вредних уметничких постигнућа. Данилов се определио да више каже управо о раду награђених уметника.

Драган Јовићевић
ИСПОСНИК, дрво

У последње време, СЛОБОДАН СТАНИЋ ЏИНГИ насликао је читав један циклус монументално конципираних женских лица у духу Емила Нолдеа, са драмским (никако карикатуралним) деформацијама, инсистирајући на динамици намаза и маса. На његовим мега-портретима одвијају се силовите драме. Аутентичним, експресионистичким темпераментом, овај уметник разголитио је своје моделе до граница бруталности. Иза сваког лица стоји један убедљив психолошки подтекст. Живи, широки, гестуални намази и узнемирена арабеска, утемељују карактер сликане особе. Портрети жена са села и тежака, сликани су у гами окера и печене земље. Широки, црвени пастозни намази на њиховим лицима су веома гласни. Сочан, топао инкарнат још више истиче љубав и душевну наклоност са којом је Џинги сликао своје моделе, чија лица попримају обол монументалности.

Радомир Верговић
ИМА НАДЕ, уље на платну

Дух феноменолошке редукције прожима слику "Заклон" МАРИЈАНЕ ТОДОРОВИЋ која импонује једним неусиљеним и несентименталним уживљавањем у сликарску материју. Сликати, за ову уметницу, несумњиво значи, супротстављати се. Фигуративност се код Маријане Тодоровић не одриче апстрактног алибија. Ова уметница превиђа дескриптивну спољашност, а предочава унутрашњост свог опсесивног света. Но, ово је сликарство више разложно него импулсивно. Са ритуалном лакоћом овде се разлажу и раслојавају плохе. Маријана Тодоровић не описује, већ на својој слици изражава унутарње поимање, менталну представу онога што жели да нам предочи.

Милован Даговић
ЕЛЕГИЈА КОСОВО, цртеж

НИКОЛА ПЕТРОНИЈЕВИЋ је промишљен и сабран скулптор. Његове печене теракоте под називом "Прожимање" носе у себи нечег од монументалности и звучне пуноће архетипских форми. У њима се развија стари мит о мајци замљи. По налогу једне рудиментарне еротске уобразиље овај уметник сагледава размере нечег првобитног. Громадно непокретне и антејски неуништиве, његове печене теракоте опстоје у свом посебном хиперреалитету, као сведоци неке исконске загонетке и симболи архетипских указања. Импонује Петронијевићев смисао за снажну, конструктивну форму и аутономну пластичку вредност. У скулптури "Искушење" ( дрво, камен и метал), Никола Петронијевић, имајући као репер дела Душана Џамоње, раствара доминантну, затворену пуну масу и продире у њену унутрашњост у којој се активира један нови прошупљени простор који одаје јаку екстензију.

Александар Димитријевић
КРУГ (слагалица)
акрилик и аутолак на лесониту