Друштво српских уметника Лада приредило је у Градској галерији у Ужицу шездесет пету изложбу поводом свог стогодишњег јубилеја. Ово код нас и, претпоставља се, у Европи најстарије уметничко друштво основали су, 4. септембра 1904, уочи отварања Прве југословенске уметничке изложбе у Београду, Петар Убавкић, Урош Предић, Ђока Јовановић, Марко Мурат, Бета Вукановић, Риста Вукановић и Симеон Роксандић, наши изузетни уметници који су целокупном делатношћу обележили своје време.
Наденувши свом малом братству име словенске богиње пролећа, потврдили су да, парафразираћу мисао Момчила Настасијевића, кореном иду испод а цветом хрле изнад националног да би досегли универзалне висине. Тако су одмах поставили здраве темеље на којима је могло да се даље гради и, што је најважније, часно траје.
Маја Сковран
Ладу су чинили и чине представници опречних естетских и поетских усмерења, присталице спорог ритма већ потврђених достигнућа и заговорници промена у жељи да понуде нешто ново и другачије од уобичајеног. У њеним редовима има и традиционалиста и радозналих истраживача, али је сигурно да већина јесте у матичним токовима наше уметности.
Њихова ремек-дела и капитална остварења чувају и излажу наши најугледнији музеји и галерије, понајвише Народни музеј у Београду, јер без њих не би био могућ ни један озбиљнији антологијски преглед сликарства, скулптуре, цртежа и графике у Србији и Црној Гори и некадашњој Југославији.
Љубинка Јовановић
Чланови Ладе чине језгро вредности наше новије уметности. Кроз њене редове су прошли многи корифеји српске и југословенске уметности, осим већ поменутих, и сви протагонисти академског реализма, импресионизма, новог реализма и конструктивизма треће деценије, колористичког експресионизма, поетског реализма, интимизма, надреализма, апстракције, енформела, нове фигурације, уметности цитата и других праваца и покрета. Поменула бих само оне коју су у пантеону бесмртника: Милана Миловановића, Косту Миличевића, Пера Почека, Живорада Настасијевића, Васу Поморишца, Риста Стијовића, Петра Лубарду, Милену Павловић Барили, Мићу Поповића, Веру Божичковић Поповић, Милића од Мачве, Ксенију Дивјак, Матију Вуковића, Миодрага Вујачића Мирског и од пре неколико дана Драгоша Калајића, чије стваралаштво досеже врхове српске и европске уметности, што су одлично схватили италијански стручњаци одајући му признање изложбом у Риму и похвалним критикама.
Драган Мартиновић
Зна се да су тринаесторо припадника ове уметничке групе изабрани за чланове Српске академије наука и уметности; да су многи оставили траг као врсни ликовни педагози, професори у школама и на академијама; да највише има оних који су врло активни у ликовном и јавном животу – редовно приређују самосталне изложбе, учествују на престижним смотрама код нас и у свету, баве се примењеном уметношћу, књижевношћу, публицистиком, филмом; да су о најугледнијима објављени монографије, књиге, каталози, осврти у медијима; да су се најсвестранији оглашавали као ликовни критичари, теоретичари уметности и у правом смислу независни интелектуалци на бедему правде, истине, поштења и хуманости.
Зато су себи дали наизглед врло једноставна, али врло одговоран и тежак задатак да негују уметност.
Љубица Миљковић
Тодор Стевановић
