Изложба слика Слободана Станића Џингија у Градској галерији у Ужицу, прилика је да једним свеобухватним погледом сагледамо оно највредније што је овај тихи и посвећени уметник насликао у својој досадашњој каријери. Станићев опус обухвата експресивне мега-портрете, призоре из сеоског живота и меке, мајсторски сликане пастеле са пределима златиборског поднебља у коме је Џинги пронашао жариште своје сликарске топографије.
На мега-портретима Слободана Станића Џингија, одвијају се силовите драме. Аутентичним, експресионистичким темпераментом, овај уметник разголитио је своје моделе до граница бруталности. Иза сваког лица стоји један убедљив психолошки подтекст. Живи, широки гестуални намази и узнемирена арабеска, утемељују карактер сликане особе. Портрети жена са села и тежака, сликани су у гами окера и печене земље. Широки, црвени пастозни намази на њиховим лицима су веома гласни. Сочан, топао инкарнат још више истиче љубав и душевну наклоност са којом је Џинги сликао своје моделе, чија лица попримају обол монументалности.
У последње време, Џинги је насликао читав један циклус монументално конципираних женских лица у духу Емила Нолдеа, са драмским (никако карикатуралним) деформацијама, инсистирајући на динамици намаза и маса.
Фигура жене са села, смештена у једно природно окружење далеко од технолошке цивилизације, стални је сапутник у раду Слободана Станића Џингија. По мом осведочењу, постигао је врло високе домете сликајући сеоске старице у благословљеним крајолицима сеоских дворишта и пејзажа, по којима пасу краве. Мотив је, дакако, рудиментаран, а ми у њему проналазимо и једну јаку социјалну метафору. На овим Џингијевим радовима посебно импонује јединство теме и занатске изведбе. Дескрипција фигура спроведена је донекле на начин близак поступку хрватског сликара Мирослава Краљевића, према чијем делу и личности Џинги осећа посебан афинитет.
Пастел као техника, нема велику традицију у Срба. Негде почетком двадесетог века, Бета и Риста Вукановић, минхенски ђаци, доносе пастел у Србију. Највеће домете у овој техници постигли су Малиша Глишић, Милош Голубовић, Христифор Црниловић, Никола Бешевић, Васа Поморишац, Миленко Шербан, Ксенија Дивјак, Стојан Џелић и Милун Митровић.
Сам факат сликања пејзажа јавља се као знамен истраживања љубави према пределу који једног уметника интригира својом лепотом и изазовношћу, а никако пуким завичајним идилизмом. Џинги је сконцентрисан на племените, утанчане колористичке вредности. Лепота његових пастела који одишу префињеношћу тонских медитација, јесте у осетљивости и тактилности растојања између племените, меке материје и лелујаве, лирске елевираности. Његови пастели, настали у срећним, пленеристичким тренуцима импонују лакоћом и непосредношћу реализације. Било да призивају златасте, предјесење пределе или сочно, пролећно зеленило, фине, сипкаве наслаге пастелних штапића на Џингијевим радовима, буде у посматрачу осетљивог душевног састава осећај нежности и ведрине.
Драган Јовановић Данилов
|
Слободан Станић Џинги
Рођен 1958. године у Ужицу.
Члан УЛУС-а.
Живи и ради у Ужицу као самостални уметник.
Адреса: 31000 Ужице,
ул. Исидоре секулић 18
Тел. 031/ 523-043 |
