Да.
Нема више једног витеза бистрог ока, мирне душе и чисте
линије, нема више сликара мр Зорана Матића из Бајине
Баште, професора Уметничке школе у Ужицу и сјајног мајстора
свог заната. Сада када он нас све види али нас не осећа,
а ми њега осећамо али га не видимо, и када су све дистанце
изједначене, а наде претворене у успомене и истинитост
заједничких пријатељстава у очај, и када је наш васколики
заједнички свет и уметност остао као молитва пред неумитном
вечношћу, и моја смртна успомена се опрашта од драгог
колеге и пријатеља Зорана Матића.
Стрпљив,
истрајан и упоран, непорочан и непоткупљив према свакидашњим
искушењима потрошачког хедонизма, али истовремено неизбављив
из чистоте уметничког трагања за чулним и сензуалним
у животу и цртању у техници обичне оловке. То шта и
како је покојни Зоран нацртао оловком и приказао у свој
својој раскоши и техници могућих скалирања изражајних
валера цртања оловком, остаће у српској уметничкој пракси
као горња граница. Такав мајстор до сада није виђен.
Он се на нашој уметничкој сцени појавио одједном, као
да је пао с неба, он је једнако искрено и чисто цртао,
сликао и дружио се са свима. Он је једноставно све око
себе освојио и испунио као што то чини рана јутарња
светлост. (Обрад. Б. Јовановић)
Зоран
Матић: КАРДИНАЛ
уље на платну, 120 х 90 цм
Увек
сам говорио: уметност је стварнија од стварности. Само
на први поглед (и само неупућеном) изгледа да је Матићева
опсесија еротика. Црта Матић актове, нема спора, али
иза минуциозно изведеног ероса, иза женских облина,
истог момента се помаља и његов брат Танатос. Слично
као на сликама Френсиса Бејкона, лепота је подложна
аберацијама; на известан начин Матић исцртава будући
ерозивни утицај времена. Без сумње, он је ведри песимиста.
Можда и хедониста. Али ни једног момента не заборавља
на клицу Адамовог сагрешења. Распадања, трошење, пропаст,
све је то можда упечатљивије на његовим цртежима него
на радовима уметника којима је то опсесија и кључни
мотив. (Светислав Басара)
Зоран
Матић: АТЕНТАТ
комбинована техника, 70 х 50 цм
После
Љубе Ивановића, у српској уметности било је неколико
изузетних, посвећених цртача као што су Дадо Ђурић,
Урош Тошковић, Драган Лубарда, Жељко Ђуровић... Том
посвећеном братству сањара и леутара цртежа, свакако,
припада и Зоран Матић. Попут Љубе Ивановића који је,
гледајући импресионисте схватио да се "оловком
може направити светлост" и Зоран Матић је открио
раскошне могућности меке графитне оловке. (Драган
Јовановић Данилов)
Зоран
Матић: БЕЗ НАЗИВА
цртеж
За
Зорана Матића би се могло рећи да је као један од истакнутих
представника генерације новосадске уметничке академије,
још у завршним формацијским годинама средином осамдесетих,
као виртуозни цртач, сликар и графичар већ скренуо пажњу
сигурношћу иступа, чврстином и зрелошћу, везујући се,
концепцијски на оне фигурацијске линије које су још
у декадама које су претходиле, на том терену већ исказале
његове старије колеге и будући ментори Тодоровић, Блануша,
а посредно и Ракиџић, са ангажованим идејама неке врсте
црне фигурације, фиксације онога што би се могло означити
скупом трагова насиља, нечим што још од колосалних илустрација
Франциска Гоје, све до Френсиса Бејкна узбудљиво зрачи
и множи утицајне таласе на читавој европској сцени,
поготово и средишњим и северним зонама, онде где су
дисциплина и изоштрени поглед неписано правило.
Како у погледу одабира тема, укупног става и схватања
моћи средстава ликовног изражавања, и Матићев приступ
нема много околишања у погледу бескомпромисне привржености
ономе што стоји у сржи одређених цртачких традиција,
он није тај који ће залудно да лута и са сумњом да испробава
рецепте технологија које се у изобиљу нуде, ослањајући
се, искључиво, на моћима које происходе из руке, ока
и духа, избегавајући при том, што је могуће више, наративне
процедуре и реторику која би била непримерена феноменологији
визуелног. (Душан Ђокић)
Зоран
Матић: БОЛ
уље на платну, 80 х 100 цм
Зоран
Матић који је читавог живота био заљубљен, и љубав према
жени износио до темељног начела свог постојања, у раној
младости са много жара, сада са више мира и дистанце,
али не мање уверења и страсти, као сликар ставља тему
жене и љубав далеко испред других тема. Његови цртежи
су у већој мери обузети метафизичким проблемом, смислом
постојања, вредношћу пређеног и још преосталог пута,
питањем смрти и пре свега трагањем за вечним, бескрајним
и апсолутним у свету пролазности.
Зоран
Матић: ЛЕЗБЕЈКЕ
цртеж, 80 х 160 цм
Матић слика лубав, жену која је природни извор и симбол
нагонске снаге стварања и разарања, жену која је предмет
жеље за поседовањем, жудње и нежности; сан о вечној
лепоти и младости; жену као узрок човековог бола, очајања
и пада, жену отелотворење идеје о божанском. (Др
Зоран Максимовић)
ИН
МЕМОРИАМ
 Зоран
Матић рођен је 1960. године у Сребреници.
Школу
за примењену уметност завршио је 1979. у Новом
Саду. Дипломирао на Академији уметности, одсек
сликарство у класи проф. Душана Тодоровића 1985.
године у Новом Саду. Магистрирао на постдипломским
студијама на Академији уметности у Новом Саду,
смер цртање у класи проф. Милана Блануше.
Члан
је УЛУС-а од 1986. Био је професор Уметничке школе
у Ужицу и радио је као изабрани асистент-приправник
на Учитељском факултету у Ужицу за предмет Методика
наставе ликовне културе. |
