ОДАБИР
И СВЕДЕНОСТ
''Питагора је уобичавао да дели ближње у две категорије
- математичаре, односно оне којима је било дозвољено
да приступе ''знању'' (матхемата) и акусматичаре, који
су могли само да слушају. Да би те две групе још више
разграничио, измислио је посебан начин изражавања само
за припаднике прве групе попут закона бројева, симболичних
порука и других ђаволија, да би очувао моћ путем информација".
Л. Д. Крешенцо (Историја грчке филозофије)

Милан
Нешић, БЕЗ НАЗИВА
комбинована техника, 180 х 130 цм
Зна се да слика настаје много пре него што постане предмет.
Њено рађање је мукотрпно као и свако друго рађање. Истовремено,
најдражи су ти тренуци концентрисане свести када се
врши одабир из универзума идеја. Том пријатном напору
претходи чишћење катакомби мисли и припрема застрашујуће
празнине, спремне да прими вртоглави след визуелних
сензација. У том, наизглед, бескрајном протрчавању иза
ока, грозничаво се тражи тренутак када обарач намере
заледи визуелну идеју, издвоји је, негује и чисти, избруси
непотребне неравнине и сведе је на њену сопствену садржину.
То постаје клица нове слике. Тада се она радосно наслућује.

Александар
Димитријевић
Мајстори одабира су најчешће довољно духовити да препознају
универзалну лепоту у, наизглед, безазленим траговима
игре на згужваном папиру, у непојмљивој логици бар кода,
у бескрајној чедности обележавања кредом рђом нагриженог
вагона, у дивовској снази дечјег потеза. Велики део
посла је обављен када падне одлука у који угао треба
сести и посматрати. Углова је много (безброј). Сликар
који је одабрао угао заузима позу поинтера и усмерава
цело тело ка одабраној мети. Преостали део задужења
за сликара није искушење већ радосна игра.

Милан
Нешић
Из мрака непрепознате вредности извлачи се на видело
ликовност у свој својој архаичности. Ако је брушење
идеје у току претходне фазе одабира извршено довољно
предано и промишљено, готово да и није битно да ли је
у слику улетела сива или црвена, пастел или четка. Формат
није ни мали ни превелик, већ сасвим одговара баш тај
који је први дошао под руку.
Уколико је сликар и довољно обазрив и опрезан у свођењу,
преводу и "речитости", у блиставим тренуцима
изградње слике, ући ће у аристократско друштво "математичара".
Т. Димитријевић
МИЛАН
НЕШИЋ
Рођен
25.08.1976. године у Сремској Митровици. Академију ликовних
уметности, смер сликарство, у класи професора Јована
Ракиџића завршио 2003. године на Универзитету у Новом
Саду.

Излагао
на пет самосталних и више групних излозби. Самосталне
изложбе:
Галерија СКЦ - Београд, 2002. године
Галерија ДА - Нови Сад, 2003. године
Галерија ШОК/арт клиника - Нови Сад, 2003. године
Галерија ХАОС - Београд, 2003. године
Галерија Стари Простор - Нови Сад, 2004. године
Награде:
Годишња награда 2003. године на Академији уметности
за сликарство
Контакт
телефон: 021/552-272
АЛЕКСАНДАР
ДИМИТРИЈЕВИЋ
Рођен
01. 03.1977. године у Ужицу.
Академију ликовних уметности, смер сликарство,у класи
професора Милана Блануше завршио 2004. године на Универзитету
у Новом Саду.
Тренутно студент постдипломских студија, смер цртеж,
у класи професора Милана Сташевића.

Излагао
на три самосталне и више групних изложби. Самосталне
изложбе:
Галерија Стари простор у Новом Саду, новембар 2003.
Галерија ШОК/АРТ КЛИНИКА - Нови Сад, октобар 2004.
Културни центар Параћин, фебруар 2005.
Награде:
Друга награда за слику на 16. Ужичком регионалном салону
Контакт
телефон: 064/1454-644