МЕЂУНАРОДНА
ГРУПА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА
"TERRANI – ЉУДИ СА ЗЕМЉЕ"
цртежи
– скулптуре – објекти
уметници
земље>материјал>простор
земља>уметник>уметник>земља
Идеја
повезивања уметничким језиком – ликовним говором, умрежавање
уметника целог света ликовним језичким формама, настала
је 17. јула 2002. године на Међународном симпозијуму
скулптуре "Terra - 02" у Кикинди.
Полазиште је да уметничка дела, као и уметничко деловање
постају фактор спајања културних и свих других различитости.
Ова идеја је саткана од разлика и постаје богатија у
мноштву нити заједничког ликовног језика.
Тежња
ка заједничкој целовитости, упркос различитом ликовном
писању. Достићи вредност поштовања, толеранције, разноликости
постојбине и саме континенталне припадности.
Основни циљ је позитивно деловање у окружењу излагачким
поставкама у естетском и духовном смислу.
Проф.
мр Милован Даговић,
академски скулптор
Јелена
Јанев
ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ
СИМПОЗИЈУМ СКУЛПТУРЕ "TERRA"
Сава Степанов
Током
последње две деценије нетом протеклог двадесетог века,
те на самом почетку новог столећа, Интернационални симпозијум
скулптуре "Terra" у Кикинди је једна од најзначајнијих
чињеница савремене југословенске уметности. Захваљујући
изванредним условима за рад, захваљујући благовремено
постављеним и перманентно одржаваним високим критеријумима
при избору учесника, захваљујући несвакидашњем ентузијазму
и специфичном духу места који се запрео у великом атељеу
на кикиндској периферији, овде је створена антологијска
вајарска продукција југословенске теракотне скулптуре.
Свакогодишња
симпозијумска окупљања обезбеђивала су стваралачка достигнућа
која су истински партиципирала у главним правцима развоја
југословенске вајарске уметности. Током осамдесетих
податна кикиндска глина је погодовала (нео)експресионистичком
и субјективистичком карактеру уметности осамдесетих.
Остварења из Кикинде запа`ено су презентована на великим
југословенским изло`беним манифестацијама, а својом
пластичком конституцијом ауторитативно су присутна у
укупној атмосфери постмодернистичких тенденција.
Жељка
Момиров
Дакле,
"Terra" је битно утицала на формирање тада
актуелне уметничке сцене, али и на формирању предуслова
да скулптура почеком деведесетих, први пут у југословенској
ликовној уметности, досегне онај статус који ће јој
омогућити да сама објави и оствари судбинске промене:
засебни концепт уметности деведесетих и поновна афирмација
обновљених модернистичких принципа првотно ће се остварити
у скулптури. Значај тих и таквих промена премашиће све
уобичајене стилске трансформације јер су иновације с
почетка деведесетих биле судбински везане за процес
друштвене трансформације и транзиције. Због тога је
обнављање модернистичких принципа овога пута имало истинску
укорењеност и оправданост. Чувајући своју засебност
уметност је покушала да друштву у кризи наметне свој
пример и својеврсни рецепт. Нова скулптура је свим тим
повишеним тензијама и узаврелим страстима фаталних деведесетих
конфронтирала геометријску неекспресионистичку и рационалистичку
освешћеност, општој деструкцији је супротставила конструктивистичке
принципе, ретроспекцији је наметнула витализам и идеју
пројекта.
И колико год су те особености биле битне за југословенску
уметничку сцену, њихове рефлексије на војвођански уметнички
миље имале су кардинални значај. Управо је скулптуром
с почетка деведесетих година војвођанска уметност, први
пут, доспела до оних стваралачких реакција којима су
се у њеном простору промовисале нове уметничке идеје,
нова стања, нови трендови. Но, "Terra" није
значајна само због те директне реализацијске могућности
него и због атмосфере која око ње влада, због вечито
отворене могућности за иновације, за нове појаве, коначно,
за скулптуру која ће се конфронтирати и дотадашњим скулпторским
и уметничким концепцијама, али и, зашто не рећи, владајућем
политичком пројекту.
Драгослав
Крнајски
Уз то, захваљујући интернационалном карактеру овог симпозијумског
окупљања, упорно одржаваног и у најтежим условима међународних
санкција, овде је вечито постојала колосална могућност
порицања "затвореног друштва", могућности
поређења и потврђивања са универзалним токовима уметности.
Због тога у Кикинди тих година веома радо бораве и раде
млади вајари, аутентични учесници промена, те други
војвођански аутори који ће ту остварити резултате блиске
идејама тзв. уметности деведесетих. Због тога нема значајније
изложбе рецентне уметности у Војводини на којој нису
били заступљени експонати настали на кикиндском симпозијуму
(Панчевачке изложбе скулптуре, "Енергије",
"Уметност деведесетих: дискретни модернизам",
"Регионално – универзално", "Фаталне
деведесете: стратегије отпора и конфронтације"
и друге). На тај се начин, сасвим транспарентно, Интернационални
симпозијум "Terra" коначно афирмисао као један
од најзначајнијих полигона уметности у Војводини, оне
уметности која је током протеклих смутних времена зрачила
снагом нових могућности, снагом нових пројеката и бескрајном
надом да је могуће духовно превладавање латентне слутње
посве катастрофичног усуда и општег осећања епохалне
кризе.
текст
из каталога
"Прилог новијој историји војвођанске скулптуре"
(4. април 2002)
Нута
Дору Адријан
| ЧЛАНОВИ
ГРУПЕ
Chie
Hanada (Јапан) - Рођена у Токију где је завршила
Академију ликовних уметности. Као вајар бави се
апстрактном формом, са нагласком на лирској поетици.
Материјали које користи у скулптури углавном су
природни. Тренутно је у Паризу на стручном усавршавању.
Јелена
Јанев (Србија и Црна Гора) - Рођена у Београду.
Завршила Академију уметности у Новом Саду где
сада ради као асистент и завршава постдипломске
студије вајарства. Члан је СУЛУВ-а.
Жељка
Момиров (Србија и Црна Гора) - Рођена у Новом
Саду. У Београду завршила Факултет примењених
уметности, одсек вајарство. Магистрирала је на
истом факултету и специјализирала у Мароку. Доцент
на Академији лепих уметности у Београду. Члан
УЛУС-а.
Вера
Стевановић (Србија и Црна Гора) - Рођена у Београду.
Дипломирала и магистрирала на Факултету ликовних
уметности у Београду, смер вајарство. Члан УЛУС-а.
Артур
Херас (Шпанија) Рођен у Валенсији. Уметник разноликог
скулпторског израза утемељеног на радовима великих
европских уметника 19. и 20. века.
Слободан
Бјељац (Француска) - Рођен у Сарајеву. Завршио
Академију ликовних уметности у Београду. Живи
и ради у Паризу.
Коста
Богдановић (Србија и Црна Гора) - Рођен је у Осјеку
код Сарајева. У Београду је завршио Филозофски
факултет, група за историју уметности. Ради као
професор визуелне културе на Академији уметности
у Новом Саду. Члан УЛУС-а. По вокацији вајар.
Његова дела се налазе у многим уметничким збиркама.
Драгослав
Крнајски (Србија и Црна Гора) - Рођен у Пули.
Дипломирао и магистрирао на факултету ликовних
уметности у Београду. Члан је УЛУС-а.
Милован
Даговић Даго (Србија и Црна Гора) - Рођен у Ужицу.
Дипломирао и магистрирао на Академији ликовних
уметности у Сарајеву. Члан је УЛУС-а.
Мустафа
Скопљак (Босна и Херцеговина) - Рођен у Котор-вароши.
Дипломирао и магистрирао на Академији ликовних
уметности у Сарајеву. Члан УЛУБИХ-а.
Ђорђе
Арнаут (Србија и Црна Гора) - Рођен у Београду.
Дипломирао 1991. године на Факултету примењених
уметности и дизајна у Београду, на катедри вајарства,
одсек скулптура у простору и архитектури. Члан
УЛУС-а и УЛУПУДС-а. Живи и ради у Београду.
Нута
Дору Адријан (Румунија) - Рођен у Букурешту. Дипломирао
на Академији лепих уметности у Букурешту, одсек
скулптура. Од 1997. члан Удружења ликовних уметника
Румуније. Живео и радио у Букурешту, а од 2000.
живи и ствара у СЦГ. Учесник "Terrе"
2000. године и студијски боравак у Француској.
|
