Основна
идеја о пројекту "Сазвучје савременог, античког и рановизантијског
мозаика" формирала се у јесен 2001. године, упоредо са
оснивањем групе Аметист. Након две веће групне изложбе мозаика
("Ктизма Теу" у Београду и Оpus Мusivum у Зрењанину)
које су представиле личне поетике аутора у овој техници и широке
технолошке могућности мозаика, почело се размишљати о једном
новом подухвату.
Уместо сучељавања нас као појединачних уметника, тежиште се
померило на прошлост и направило један нови искорак у будућност.
Идејно смо истражили могуће путање ослањајући се на Via Egnatiu,
на градове у којима су се рађали римски и византијски цареви
и у којима су пронађени остаци велелепних грађевина неизбежно
украшаваних мозаицима.
Ромулијана,
Дионис
Поставили смо циљеве пројекта: организовање студијског путовања
у виду путујуће изложбе од локалитета до локалитета на којима
се налазе мозаици. Ишли смо трагом наших далеких, славних претходника.
Повукли смо златну нит, дугачку 17 или више векова, и са неким
необичним осећајем свечаности отворили изложбу на локалитету
Felix Romuliana, 27. јуна 2002. у Народном музеју у Зајечару.
Пројекат у Србији обухватао је локалитете Felix Romuliana (Зајечар),
Mediana (Ниш), Justiniana Prima (Царичин град код Лесковца)
и Sirmium (Сремска Митровица).
Црна
Гора је укључена са изложбама у Бару и Перасту, док смо у Македонији
изложбу отворили у Галерији Народног музеја у Битољу (Heraclea)
и обишли друге локалитете (Стоби, Охрид). Тако смо једном танком
нити, духовно и стваралачки објединили наше богато мозаичко
наслеђе, нашу садашњу уметничку праксу и будућност која се отворила
као један нови хоризонт.
Медијана,
Речно божанство
Излагање је обухватило специфичну поставку експоната подразумевајући
посебне особености датог локалитета. На сваком месту су се могла
правити поређења и мале студије о сличностима и различитостима
између нових и старих мозаика у естетском, технолошком, цивилизацијском
смислу. Пројекат је подразумевао различите активности на сваком
кораку овог пута: трибине на тему мозаика, уметничке радионице,
размене информација са колегама и са многим другим стручњацима
који су везани за наш пројекат (археолози, историчари уметности,
технолози...).
Jедан
од битних циљева пројекта је управо повезивање самих уметника
и свих других стручњака, како би се створила добра подлога за
истраживање и унапређење мозаика. Тако смо покренувши садашњост
и додирнувши прошлост створили одређену динамику: анимирали
смо стручњаке датих локалитета на додатни рад, такође смо их
ставили у нову позицију да кроз ново причају о старом и обрнуго.
Дали смо нови поглед на наизглед мртав, музејски, археолошки
материјал. Путовали смо по локалитетима попут првих истраживача,
јер смо доносили једну нову визуру и тиме смо додатно заинтересовали
публику не само за свој рад већ и за локално наслеђе.
Јустиниана
Прима
Едукативни део пројекта је највише остварен у Македонији, где
смо у току 10 дана боравка на Хераклеји имали довољно времена
да разменимо информације са студентима археологије који су свакодневно
радили на локалитету и да одржимо предавање о мозаику. Остварена
је такође замисао о бази података: проширили смо сопствена знања
о античким и рановизантијским мозаицима, о савременом мозаику
код нас и у свету, формирали смо неколико текстова из ове области,
прикупили смо већу количину литературе о мозаику, о рестаурацији
и конзервацији мозаика итд. Током изложбе у Бару организована
је трибина о мозаику са већим бројем учесника.
Остварили
смо мултидисциплинаран рад са различитим стручњацима, а намера
нам је да идемо даље, да боље истражимо области које дотичу
мозаик а које су недовољно развијене у нашој земљи. Постоји
потреба за формирањем тима за конзервацију и рестаурацију мозаика,
као и тима мозаичара адекватно обучених за реализацију неког
већег мозаичарског посла. Тежимо стварању уметничке асоцијације
која би штитила интересе и афирмисала уметнике-мозаичаре, по
угледу на сличне асоцијације у свету. Планирамо наставак пројекта
"Сазвучје савременог, античког и рановизантијског мозаика"
у ширем подручју Балкана, а потом и ван њега.
Петар Вујошевић |
Оливера Г. Павић |
Борислав Њежић |
Снежана Маринковић |
Иван Павић |
Као што смо ми покренули и изучавали пројекат "Сазвучје"
тако је и сам пројекат учио нас. У мору нових искустава и сазнања
научили смо да делимо један исти дух, да стварамо имагинарни
мозаик, мозаик саткан од добрих намера и знања свих оних који
су учествовали у овом пројекту.
Група
Аметист настала је прве године 21. века у Београду. У групи
су Петар Вујошевић (1959), Оливера Гаврић Павић (1964), Снежана
Маринковић (1949), Борислав Њежић (1933) и Иван Павић (1960).
за Аметист Оливера Гаврић Павић
