Рођен
је у Ужицу, 27. јануара 1887. године. После завршене основне
школе у родном месту, у Београду је похађао реалку (1894-1898)
и ванредно Српску цртачко-сликарску школу Кирила Кутлика (1896),
а матурирао у Гимназији Вук Стефановић Караџић (1900),
где су наставници цртања и краснописа били знаменити сликари
и академици Ђорђе Крстић и Марко Мурат.
На одмору, око 1919,
уље на платну, 82х122 цм
Надарен и са добро савладаном вештином, више пута је освојио
награде за цртеже. Поштујући очеву жељу, завршио је студије
архитектуре на Техничком факултету (1905), али није престао
да се упоредо ликовно образује у Српској сликарској школи Бете
и Риста Вукановића (1901/1902). Испунивши обавезе према родитељима,
у Минхену је учио у цртачкој школи Хајнриха Книра (1905/1906)
и студирао сликарство на Академији код проф. Лудвига Хертериха
(1906-1909).
Девојка у природи, 1910-1911,
уље на картону, 100х73 цм
Усавршавао
се у Паризу (1909-1912) и, истовремено, обилазио Француску,
Белгију, Италију, Холандију и Шпанију. Учествовао је у оба балканска
рата и у Првом светском рату. Од отаџбине је добио Сребрну
медаљу за храброст, две Златне медаље за храброст, Медаљу за
војничке врлине, Белог орла са мачевима, а од Француске
Ратни крст са палмом и Легију части.
После
много запажених резултата у свим областима којима се предано
посветио, убрзо по завршетку Другог светског рата. неправедно
је оптужен и, без пресуде, стрељан новембра 1944. заједно са
сто пет Београђана проглашених непријатељима и издајицама.
Витко тело, 1912,
уље на платну, 91х73,5 цм
Од исцрпног осврта на Прву југословенску уметничку изложбу 1904,
објавио је седамдесет критика, огледа и студија, највише у Српском
књижевном гласнику и Уметничком прегледу. Постављен
је за доцента (1914), затим ванредног (1920) и редовног (1930)
професора историје архитектуре и уметности на Катедри за архитектуру
и декана (1941) Техничког факултета у Београду.
Био
је члан многих организационих одбора, селекционих комисија значајних
ликовних манифестација и жирија конкурса за израду генералног
урбанистичког плана Београда, Српског ПЕН клуба од 1933. године,
један од оснивача Удружења ликовних уметника (1919) и уметничке
групе Облик (1926) на чијем се челу налазио до њеног
гашења (1941).
Моја супруга, 1925,
уље на платну, 127х71 цм
Први пут је представио своје слике на Јесењем салону
и Салону интернационалне уније у Паризу (1911), убрзо
на Четвртој југословенској уметничкој изложби (1912)
и, касније, на неколико престижних смотри наше уметности у Паризу
(1919), Филаделфији (1926), Њујорку (1926/27), Барселони (1929),
Лондону (1930), Риму (1937) и XXII бијеналу у Венецији (1940).
Са
Петром Добровићем је приредио изложбу у Прагу (1924), а најчешће
је излагао са члановима Облика код нас и у иностранству.
Његова дела су, од 1964. бирана за значајне антологијске прегледе,
а опус први пут целовито приказан на ретроспективи у Галерији
САНУ (1996).
Златибор-Рибница, око 1928,
уље на платну, 97х127 цм
Познато је само осамдесет једно уље, акварел и пастел, као и
десетине цртежа. Много његових остварења је уништено приликом
бомбардовања Београда априла 1941. године. Урадио је неколико
актова, највише портрета и предела, две мртве природе, плакат
у боји за лист Пијемонт и више илустрација за јуначке
песме. Десет његових радова чува и излаже Народни музеј у Београду,
а остали се налазе код синова, унука и рођака.
Аутопортрет са шеширом,
1940,
уље на платну, 80х55 цм
